Osamnaestogodišnji Majkl i 12-godišnji Andrijan Perišić iz Australije presrećni su jer su konačno pronašli svoje korene i napili se vode sa izvora pod Kremenom o kome su slušali u pričama dede Milenka koji se nakon Drugog svetskog rata otisnuo u daleki svet. Zato su familije Perišić i Jevtović iz zaseoka Kremen u Leušićima, podno Suvobora, ovih dana bile u velikoj radosti – posle mnogo godina u goste su im došli rođaci iz Australije.
Dobri fudbaleri
Majkl i Andrijan su u NJukaslu poznati i kao dobri fudbaleri. Majkl već igra u lokalnom „Olimpiku“, a na dobrom putu je i Andrijan. Majkl je imao želju da neko vreme ostane i da igra za čačanski „Borac“ kako bi upoznao srpsku fudbalsku školu, ali u trenutku pregovora stigao je glas iz Australije da je primljen na fakultet kibernetike.
Sreća je bila velika i obostrana jer su konačno pisma zamenjena rukovanjem i poljupcima, a treća generacija Perišića, Majkl i Andrijan, priču o njihovom poreklu pretočili su u stvarnost, koja je, vele, lepša i od najlepših dedovih priča.
– Otac Milenko i njegov brat Radovin su se našli u logoru na Banjici gde je Radovin i nastradao – govori 47-godišnji Radovin Perišić, koji je poneo stričevo ime, trudeći se da pronađe prave reči na srpskom jeziku. – Moj otac je deportovan u Nemačku, a po završetku rata zadesio se u Parizu. Zašto je između voza za Srbiju i broda za Australiju izabrao ovo drugo, nikada nećemo saznati. Svoju tajnu je odneo u grob 1986.
Milenko se, kao vredan radnik na železnici i u železarama, brzo snašao u Australiji. Korene je pustio u gradu NJukaslu, i zasnovao porodicu sa Menkom, Makedonkom, iz okoline Resena. U braku su rođeni Anica i Radovin. Kada je došlo vreme za sinovljevu ženidbu, kakve li slučajnosti, i Radovin je za izabranicu srca svog izabrao Suzanu, Makedonku, čiji su preci iz okoline Resena. U braku Radovina, radnika pošte i Suzane, zaposlene u jednoj banci, rođeni su Majkl i Andrijan, treća generacija Perišića u Australiji.
Zimsko iznenađenje
Baš u vreme boravka Perišića u Takovskom kraju pao je sneg. Za Andrijana i te kakvo iznenađenje. „Prvi put sam video i dodirnuo sneg. Kada je počeo da pada, celu noć sam proveo napolju, valjao se, pravio prtinu, čistio lopatom oko kuće rođaka. Nisam osećao hladnoću. Bilo mi je toplo oko srca.“
– Posetom Leušićima i Gornjem Milanovcu ispunila se naša zajednička porodična želja – tvrde Majkl i Andrijan.- Ispunili smo zavet dat dedi Milenku, ali i naše duše. Ovde je mnogo bolje nego što smo očekivali u odnosu na ono što se priča o Srbiji u Australiji. Nemamo reči, ni engleskih, ni srpskih kojima bismo opisali kako se lepo osećamo. Pa u svakom kafiću u Gornjem Milanovcu je kao na najboljoj svadbi u NJukaslu, a o zgodnim devojkama i da ne govorimo.
– Došli smo sa mnogim predrasudama o postojbini, a vraćamo se uvereni da je ovo najlepša zemlja, iako je Australija bogatija. Još nisam siguran, ali možda ću jednog dana da rešim i da kupim kartu u jednom pravcu, put Srbije – veruje Majkl, čija porodica završava posetu Srbiji uz obećanje da do sledećeg susreta sa rođacima neće proteći toliko vremena. Od sada, kažu, želja za Srbijom će biti na prvom mestu i jača od svih obaveza koje život nameće.
