Jedan od najpoznatijih poljskih profesora prava i političkih nauka dr Marek Valdenberg

Jedan od najpoznatijih poljskih profesora prava i političkih nauka dr Marek Valdenberg, autor knjiga o raspadu i razbijanju Jugoslavije, govori zašto Kosmet ne treba da dobije nezavisnost, i kaže:

Stvaranje Velike Albanije izazvaće novi Balkanski rat

– Ako se Evropa ne odupre pritiscima Amerike, da povlađuje islamskom svetu, može se lako dogoditi da Stari kontinent postane arapska zona uticaja. Problem je u tome što Evropksa unija nije formirana kao država i nije u stanju da se suprostavi islamskoj invaziji. Nažalost, prva meta te islamske invazije jeste Srbija!
Ovo upozorenje izgovorio je prošle nedelje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu poljski profesor Marek Valdenberg, jedan od učesnika velikog savetovanja o statusu Kosova i Metohije.
Doktor Marek Valdenberg je profesor prava i političkih nauka, ekspert za pitanja naroda i nacionalnmih manjina, jedan od najuglednijih poljskih intelektualaca. Drži katedru ekonomije, prava i politike na Jegelonskom univerzitetu u Krakovu, na kome je počeo kao profesor da predaje kada je imao samo 27 godina. Profesor Valdenberg je evropsku reputaciju stekao naučnom studijom o problemima i statusu naroda u istočnoj i centralnoj Evropi, koju je objavio 1994. godine. Da bi je učvrstio knjigom “Raspad Jugoslavije”, koja je objavljena 2000. u Italiji i vrlo brzo postala evropski bestseler.
Dok šetamo Knez Mihailovom ulicom profesor Marek Valdenberg nam u reče:
– Bio sam u Beogradu prvi put 1957. godine i sećam se da sam ručao u restoranu “Ruski car”, koji je potpom promenio naziv u “Zagreb”. Jugoslavija je tih decenija za nas u Poljskoj bila pojam slobodne i razvijene države. Nažalost, Zapad je tu državu ubio. Poslednji put sam u Srbiji bio pre šest godina. Od tada do danas Beograd se prolepšao i izrastao u pravu metropolu evropskog stila – priznao nam je doktor Valdenberg.
Balkanskim problemima i srpskim pitanjem ovaj profesor se bavi, kako nam je rekao, od sredine osamdesetih godina, ali je to naučno interesovanje kulminiralo knjigom “Raspad Jugoslavije”, zbog koje je u Poljkoj označen i kao “srbofil” i kao “rusofil”.
– Početkom devedesetih godina u Poljskoj je stvoren jedan snažan antisrpski pokret, koji je preko medija širio ideju da Poljaci nemaju razloga da plaču za Jugoslavijom i nad jugoslovenskim grobovima. Ta rečenica, koju je objavio jedan od najtiražnijih poljskih listova “Gazeta Viborne”, povukla me da napišem kako predviđam da će se SFRJ raspasti tragično, da će to biti krvav i drmatična konflikt naroda sa preko 100.000 grobova. Ovo predviđanje sam izrekao početkom 1991. godine, jer sam bio lično uveren da evropski političari ne poznaju i ne razumeju Balkan. Tada sam odlučio da napišem knjigu o raspadu Jugoslavije, ali me jedan prijatelj posavetovao: “Šta će ti to, Srbima nećeš pomoći, a sebi ćeš naškoditi!” Naravno, nisam ga poslušao! N: Jugoslavija žrtvovana zbog Iraka
Zbog te knjige Vi ste gospodine profesore bili izloženi ne samo kritici, optužbama da ste i srpski i ruski čovek, već i fizičkim pretnjama i napadima. Recite nam kako je to moglo da se dogodi u Poljskoj, koja je zemlja slovenskog naroda i zemlja sa velikom kutlurnom tradicijom?
– U vreme kada je se kod vas dešavao raspad države Jugoslavije, u Poljskoj se završavao raspad sovjetskog sistema, koji je bio praćen propagandnom teom da su “SAD i katolici oslobodile Poljsku” i velikom mržnjom prema Rusima. A kako su Srbi uvek bili prijatelji ruskog naroda, onda je po poljskoj logici, prijatelj mog neprijatelja, dakle, Srbin, postao moj neprijatelj. Tome treba dodati i veliku američku propagandu, kao i uticaj katoličke crkve, koja je “ oslobađanje vere” i borbu protiv komunizma poistovećivala sa antisrpstvom.
Vi ste u međuvremenu napisali i knjigu “Razbijanje Jugoslavije”, za koju ste jednom prilikom rekli, da zajedno sa prvim tomom “Raspad Jugoslavije”, čini vašu naučnu studiju na temu “Jugoslavija kao ogledalo međunarodne politike”. Možete li da nam obrazložite tu vašu naučnu tezu?
– Zapadna Evropa, a pre svega, Nemačka je odgovorna za raspad SFRJ koji se dogodio za samo osam meseci. Druga Jugoslavija je rasturena da bi se njene republike pretvorile u zavisne države, kao što su se, uostalom, i bivše zemlje sovjetskog lagera, preko noći pretvorile u države koje zavise od političke volje i finansija bogatih zemalja Zapada. Ujedno, razbijanje Jugoslavije je bilo u funkciji promocije istočne politike Amerike, koja je devedesetih godina širila i učvršćivala svoju dominaciju u centralnoj i istočnoj Evropi. Kada je prvi čin ove drame završen bombardovanjam Jugoslavije 1999. godine, pokazalo se da SAD i EU prelaze na drugu fazu razbijanja državne zajednice SCG, odnosno njene okupacije ili njenog potpunog eliminisanja.
Šta po Vama profesore Valdenberg svrha i cilj takve zapadne politike prema Srbiji i Crnoj Gori?
– Razbijanja državne zajednice SCG je deo nove zapadne strategije osvajanja sveta. I Jugoslavija je razbijena da bi se Americi i Evropi napravio put za osvajanje Iraka, odnosno Bliskog i Srednjeg Istoka, jer je Balkan važna strateška tačka na tom osvajačkom putu. Balkan, odnosno SCG nema rudna i energetska bogastva, ali ima poziciju, sa koje može da se na dva načina obezbedi ulaz u arapski svet. Prvi način je preko postojeće “zelene transferzale”, koja vodi od Istanbula, preko Sofije, do Niša, Prištine i Sarajeva do Ciriha i Madrida. I drugi način je preko nove samostalne i nezavisne islamske države Kosovo. Zato su SAD i EU, uz pomoć prijatelja sa Balkana, a pre svega Slovenije tj. Milana Kučana i Janeza Drnovšeka, i preko Hrvatske, odnosno Stipe Mesića, odlučile da razbiju Srbiju preko jačanja albanskog separatizma i terorizma. Koliko su oni u tome uspeli vidi se i po tome da Jugoslavije više nema, da državnoj zajednici SCG preti otcepljenje Crne Gore, a da Srbi danas moraju u Beču da pregovaraju oko sudbine Kosova i Metohije.
Secesionistički ratovi

Vi ste profesore na savetovanju u SANU o Kosovu i Metohiji govorili o tome zašto Kosovo ne može da bude nezavisno. Koji su Vaši naučni argumenti za tu tezu?
– Ako gledamo sa pravnog aspekta zahtev Albanaca i njihovih političkih partija da Kosomet bude nezavistan, nije legalan, jer po međunarodnom kodeksu pravo nekog naroda na osamostaljenje nije ujedno i pravo na otcepljenje od matične države. Ni u jednom međunarodnom pravu, ni u jednoj svetskoj konvenciji o prvaima naroda i nacionalnih manjina ne postoji opšta odredba o pravu na secesiju. Sa tog aspekta gledano i otcepljenje Slovenije i Hrvatske od SFRJ je bilo nelegalno. Nepoštovanje ovog međunarodnog pravila, predstavljalo bi uvod u eskalaciju međunarodnog terorizma. Ako Kosovo kršenjem međunarodnog prava postane nezavisno, to će da ohrabri nacionaliste u čečeniji, Baskiji, Irskoj, Kaliforniji, kao i sve velike terorističke organizacije, da ostvare svoje pravo na secesiju. Ta lančana reakcija secesionista bi izazvala “domino efekat”, odnosno stvorila strategiju rušenja suverenih država. Tako da ja predviđam, da ako Kosovo postane nezavisno 2006. godine, da ćemo mi do 2010. godine imati najmanje pet novih secesionističkih ratova u Evropi.
Nelegalna secesija sama po sebi narušava i princip nepromenjivosti državnih granica.
– Ako gledamo sa aspekta državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosovo ne može da bude nezavisno, jer bi se dogodilo upravo to, što ste Vi rekli, narušavanje principa nepovredivosti granica. Amerika i Evropa, koje podstiču albansku nezavisnot zato poslednjih godina ne govore o stvaranju Velike Albanije već samo o pravu na samoopredeljenje albanskog naroda na Kosovu i Metohiji. Izvesno je, međutim, da je time probuđen i albanski sepatarizam u Makedoniji, koji je sve agresivniji, u Crnoj Gori, gde će se Albanci tek posle referenduma dići na “ustanak”, i u južnoj Grčkoj, prema kojoj Albanija ima otvorene teritorijalne aspiracije. SAD i EU dugoročno gledano žele da nova islamska zemlja Velika Albanija, za desetak godina postane njihov vicešerif na Balkanu, odnosno njihova politička i logistička baza za osvajanje Bliskog i Srednjeg Istoka. U kontekstu takvog političkog plana mi danas možemo da tumačimo direktnu pretnju albanskoj ministra spoljnih poslova Besnika Mustafija, koji je nedavno rekao:
„Ako se Kosovo odvoji, mi ubuduće nećemo garantovati nepromenljivost granica, ne samo prema Albaniji već i u albanskom delu Makedonije».
Ne treba biti mnogo mudar i shvatiti da je ovo otvorena najava stvaranja Velike Albanije i otvorena pretnja retnom, ako se ta ideja ne ostvari. Ne treba ni da nas čudi što SAD i EU zvanično ne reaguju na ovu albansku pretnju.
Uvođenje Turske u Evropu

Koliko je ovakva pretnja opasana, može li ona da postane iskra novog rata na Balkanu?
– Novi Balkanski rat će početi onog trenutka kada nezavisno Kosovo bude izvelo otcepljenje od Srbije ili kada ta nova islamska država Velika Albanija, krene u osvajanje albanskog etničkog prostora u Makedoniji, Crnoj Gori i južnoj Grčkoj. Ne verujem da će ove zemlje pristati da milom predaju deo svoje zemlje već da će se silom suprostaviti teritorijalnim aspiracijama Albanaca. Trenutno Amerika i Evropa podržavaju nezavisnog Kosmeta, ali još nemaju jedinstveni stav oko stvaranja Velike Albanije. Deo političke elite u svetu smatra da nije vreme da Evropa stvara novu muslimansku državu. Francuska, naime iskazuje bojazan da bi stvaranjem Velike Albanije bio otvoren put za ulazak Turske u Evropsku uniju i na Stari kontinent.
Kakva opasnost preti Balkanu i Evropi od ulaska Turske na Stari kontinent?
– Ulazak Turske, kao najmnogoljudnije države u EU, došlo bi do naglog jačanja islama, muslimanskog fundamentalizma, ali i do otvorenih konflikata između hrišćana i muslimana. To bi mogao da bude drugi uzrok novo balkanskog ili čak novog svetskog rata na tlu Evrope.
Gospodine profesore mi u Srbiji smo zbunjeni tom velikom tolerancijom Evropljana prema arapskom svetu, a posebno prema agresivnim isalamistima, koji su poslednjim demonstracijama prosto uterali Zapadu strah u kosti ?
– Evropa kao suverena politička, ekonomska i kulturna zajednica ne postoji već nekoliko decenija. Ta ujedinjena Evropa, oličena u Evropskoj uniji nije funkcionalna država, koja može da rešava sve probleme Starog kontinenta već obična politička iluzija. Zato Evropa nije sposobna da se odupre agresivnim islamistima. A sa druge strane Evropska unija nije sposobna da se odupre ni američkoj dominaciji, jer SAD na sve načine, pa i preko uvlačenja sve većeg broja arapskih izbeglica na Stari kontinent, žele da Evropu učine zavisnom od Vašingtona. Uostalom, već desetak država članiva Evropske unije su direktno zavisne od Amerike. A među njima je najviše zemalja iz istočne Evrope, koje su tek nedavno postale članice NATO i EU.
Kako Vi tumačite takvu politiku zvaničnog Vašingtona prema Evropi?
– SAD ne žele koaliciju sa Evropom, Amerikanci neće saveznike, Amerikanci žele da im Evropljani budu samo pomoćnici u njihovom osvajanju sveta. Tačnije, Amerika se boji jedinstvene i snažne Evrope, koja ako bi se formirala kao državna zajednica, može da ima oko 380 miliona stanovnika, svoju jaku privredu, vojsku i policiju. I koja bi bila kao supersila pandam velikoj Americi. Zato SAD vode tajni rat protiv ujedinjene Evrope i pokušavaju da destabilizuju EU uguravanjem islamista na Stari kontinent. U tom američkom paklenom planu Srbija je samo jedno evropsko bure baruta, koje SAD neprestano pale, ne bi li destabilizovale Stari kontinent – smatra profesor dr Marek Valdenberg, prodekan na Jegelonskom univerzitetu u Krakovu.

Albanci su uništili sebe

– Ja sam u knjizi “Nezavisni narodi i nacionalne manjine u istočnoj Evropi”
još početkom devedesetih napisao da su Albanci na Kosmetu imali najveću mogućnu nacionalnu autonomiju i građanska prava, ne samo na Starom kontinentu već i u svetu. Od svih nacionalnih manjina jedino su Albanci u SFRJ imali slobodu govora, svoj jezik, svoju kulturu na maternjem jeziku, pravo da se školuju na albanskom, sva građanska i politička prava da biraju i da budu birani. U Prištini je tada, na primer, u odnosu na ukupan broj žitelja bilo više studenata nego li u Zagrebu ili u Ljubljani. U to vreme ugledni francuski načučnik Rije pisao je da je Kosmet toliko autonoman da može slobodno da se tretira kao druga Albanija. Tih godina Nemačka je Albancijma na Kosmetu obećala da će jednog dana dobiti Veliku Albaniju, kakvu su imali krajem Drugog svetskog rata. Pod uticajem Nemačke, posebno u vreme vladavine kancelara Kola, Albanci na Kosmetu su počeli da uništavaju sebe, odnosno sopstvenu autonomiju, zarad nemačkoj interesa da izazove raspad Jugoslavije. Imam naučne dokaze da su Nemci šezdesetih i sedamdesetih godina izazvali studentske nemire u Prištini, a da je potom nemačka tajna služba BND, preko albanske emigracije u Evropi, direktno uticala na stvaranje separatističkih i terorističkih organizacija na Kosmetu. Ulaskom tih terorista 1998. godine u rat sa srpskom policijom i armijom, kosovski Albanci su definitivno uništili sopstvenu autonomiju i Kosovo pretvorili u geto – tvrdi doktor prava Marek Valdenberg.


Kosmet do 2010. dobije nezavisnost.

– Krajem prošlog veka u modi je bila teza o Velikoj Albaniji, kao jedinstvenoj državi Albanija i kosmeta. Ta teza je početkom 21. veka zamenjena, da ne bi ličila na Miloševićevuu tezu o Velikoj Srbiji, i pretvorena je u političku platformi o nezavisnom Kosovu. A to znači da se SAD i EU upinju da u prvoj fazi stvore novu samostalnu albansku državu Kosovo, koja neće biti ujedinjena sa Albanijom. To se može zaključiti po tome što mnogi evropski, američki i svetski zvaničnici radije posećuju prištinu nego Tiranu. U takvoj situaciji može se dogoditi da Kosmet do 2010. dobije nezavisnost. Tek u drugoj fazi, kada se Kosovo kao država stabilizuje, Tirana će da insistira na spajanju i stvaranju Velike Albanije. Dovoljan će biti jedan referendum dva naroda i da se takva islamska država stvori. Uz obaveznu naznaku da pravo na samoopredeljenje, otcepljenje, ali i pripajanje imaju i regioni sa albanskim stanovništvom u Makedoniji, Crnoj Gori i Grčkoj – objasnio nam je profesor Marek Valdenberg.

SAD okreću Evropu protiv Kine

– Amerika poslednjih godina svojim kapitalom iznutra osvaja Kinu, koja je glavna prepreka njenim osvajanjima na Istoku. U međuvremenu, SAD preko NATO žele da pridobiju Evropu kao saveznika, ali i pomoćnija u svom, eventualnom sukobu sa Kinom. Do tog sukoba SAD i Kine može doći vrlo brzo i to u Savetu bezbednosti OUN, jer je zvanični Peking obećao d aneće podržati ideju o nezavisnom Kosovu. Tako obećanje dalo je i zvanični Pariz, ali ja puno ne verujem Kini i Francuskoj. Pitanje statusa Kosova i Metohije je jedna velika međunarodna politička igra, koje će se rešiti onako kako su bude razvijala politička trgovina ustupanja interesa velikih zemalja – smatra dr Marek Valdenberg.

Kosovo – mafijaška država
– Pregovori o status Kosova u Metohiji će biti teški i problematični, jer trenutno u Evopi nema jedinstvene podrške ideji da na Balkanu postoje dve odvojene albanske države. To je srećna okolnost za Srbiju, koja se veoma loše pripremila za ove pregovore. Vi u Srbiji se pitanjem Kosmeta mnogo više bavite na stranačkom, a mnogo manje na nacionalnom nivou. Kako se politički život u Srbiji, inače, odvija samo prema interesima političkih stranaka, to za posledicu ima veoma lošu spoljnu politiku zvaničnog Beograda. I loše argumenta za pregovore sa kosmetskim Albancima i međunarodnom zajednicom. Mi stranci prosto ne znamo šta vi Srbi kao narod želite. Ali, zahvaljujući stranačkim liderima, koji stalno daju efektivne izjave, mi stranci samo znamo šta vi Srbi kao narod ne želite.
Srećna okolnost za vas Srbe je što Kosmet u ovom trenutku politički, ekonomski i etnički nije sposoban za samostalnost i za nezavisnu državu. Bio sam na Kosovu i Metohiji i uverio se da je Kosmet danas politički ruinirana zemlja, ekonomski to je zemlja sa mafijaškom privredom, a etnički gledano, to albanski i srpski geto. Kako je i UNMIK bankrotirao i potpao pod uticaj albanskih kriminalaca, sve sam bliži zaključku da je Kosmet danas država mafijaša. Ova mafijaška država može da se razbije, samo ako se NATO i UNMIK izvedu iz nje, a Evropska unija, zajedno sa Srbijom uvede ekonomski protektorat, oživi ekonomiju, društvene institucije i izgradi dmeokratsku vlast. U suprotnom Kosmet će i dalje biti mafijaška država – zaključuje jedan od najpoznatijih poljskih profesora prava i političkih nauka dr Marek Valdenberg.