Doseljenici s prostora bivše Jugoslavije, koji su novi dom pronašli na australijskom kontinentu, od prvog dana nastanjivanja težili su da se okupljaju i druže u svojim klubovima koje su izgradili u većem broju. Danas u Australiji postoji više klubova naših zemljaka u Sidneju, Melburnu, Pertu, Brizbejnu, Adeleidu. To su mesta gde se obično okupljaju tokom proba folklora, zabava sa pevačima iz otadžbine i sportskih takmičenja. Većina klubova poseduje vlastite zgrade, koje su kupili zalaganjem i dobrotvornim radom članova. Klubovi koji su otvoreni pre više decenija, čini se, polako gube ulogu i značaj koji su imali kada su nastajali. Nije retko videti da se u upravama klubova i organizacija nalaze ljudi već u poznom životnom dobu, dok se mlađi ili druga generacija doseljenika druži sa Australijancima.
– Nema više onih patriota kao ranije kada su ljudi rado ulagali trud u rad klubova i izdvajali novac za njihovu izgradnju. čini se da su novi doseljenici možda malo drugačijeg mentaliteta.Naš rad u srpskom klubu u Mosonu u Kanberi zasnovan je na profesionalnim osnovama. Klubovi ne mogu više da budu otvoreni samo vikendom i to je jedan od načina za njihov opstanak. LJudi više ne žele da rade na dobrovoljnoj bazi. Nekadašnje patriote su otišle u penziju, dok kod mlađih ne postoji interesovanje. Deca koja su rođena ovde, manje se zanimaju za rad naših klubova nego mi stariji – veli Ratko Milićević, biznismen i aktivni član zajednice Australijske Prestone Teritorije.
Kriza potresa i „Bele orlove“
Viktorija ne može da se pohvali organizovanošću društvenog života naših iseljenika. Nekadašnji članovi jugoslovenske zajednice izgradili su u jugoistočnom delu Melburna u naselju Kizboro veliki sportski kompleks, koji je nakon raspada nekadašnje zemlje prešao u posed srpske zajednice. Imanje koje vredi po procenama i više od milion dolara ne okuplja adekvatan broj ljudi mada za to postoje uslovi. Klub koji u svom sastavu ima i sportski klub „Beli orlovi“ nalazi se poslednjih godina u teškim finansijskim prilikama. Pored svih problema, poslednjih godina najveće posledice na rad kluba ostavili su nesuglasica i rivalstvo između članova u klubu. U Melburnu ljudi se okupljaju i oko krajiškog kluba „Nikola Tesla“ u naselju Davton i multikulturnog kluba „Vojvodina“ u Ardiru.
Primer problema u kome se našao baš klub u Mosonu, možda delimično odslikava stanje po kom principu funkcionišu klubovi naših doseljenika. Zbog slabe aktivnosti članova, klub je bio prepušten upravljanju samo nekolicine ljudi, mahom iz jedne porodice. Na kraju, došlo je i do sudskog spora nakon što je tadašnji upravnik pokušao da ga proda, a sredstva od prodaje prisvoji. Tek tada je u srpskoj zajednici zazvonilo na uzbunu. Osnovano je posebno Srpsko veće gde se shvatilo da se jedino sudskim postupkom može zaustaviti transakcija u kojoj je upravnik već primio značajnu kaparu i prebacio novac na svoj račun.
Posle dugog sudskog spora, klub je vraćen članovima koji su morali da podnesu i veoma visoke troškove.
Prema rečima Ratka Milićevića, sudski spor za opstanak kluba u vlasništvu zajednice bio je jedna velika i skupa škola iz koje pouku mogu da izvuku mnogi ovdašnji klubovi.
– Jeste da nas je spor koštao 950.000 dolara, ali je sačuvan objekat koji vredi više od milion dolara. Morali smo da platimo sudske i čak deo troškova bivšeg upravnika. Naša zajednica u Kanberi je mala, pa je zato bila jedinstvena u borbi da sačuva klub. Izabrana je nova uprava, klub ponovo zarađuje novac za održavanje i radi uspešno – kaže Milićević.
Novi recept u Bonirigu
Srpski centar u Bonirigu u Novom Južnom Velsu dokazao je da je organizacija rada etničkih klubova na dobrovoljnoj osnovi prevaziđeno rešenje, pa su organizaciju odnedavno zasnovali na ekonomski isplativoj osnovi. Klub je zahvaljujući grupi entuzijasta konačno renovirao objekat, na čijoj fasadi se sada nalazi ogroman natpis „Bonirig sportski klub“, uz srpski grb tu su australijska i srpska zastava. Klub predstavlja mesto održavanja najvećih kulturnih i sportskih manifestacija naših ljudi u Australiji.
Rad klubova mora da se prilagodi potrebama novih generacija doseljenika. Tako je u klubu u Kanberi pokrenuta inicijativa da se u saradnji sa ambasadom Srbije i Crne Gore u prostorijama kluba u Mosonu otvori prostor kome bi se organizovale izložbe i kulturne manifestacije iz otadžbine.
– Zajednica treba da odluči o svojim potrebama. Želimo da Ministarstvo za dijasporu pošalje nekog iz otadžbine, ko bi radio ovde na upoznavanju Australijanaca sa našim kulturno-umetničkim blagom, organizovanju izložbi slika i slično. Ne znamo kada će ta ideja ovde zaživeti, ali ambasada se prilično angažovala da nam oko toga pomogne – kaže Ratko Milićević.
Otadžbina ni u prošlosti, a ništa bolje nije ni sada, nije imala dobre veze sa iseljenicima u Australiji,kojih ima oko 100.000.
– Pomalo se osećamo zapostavljeni od strane Ministarstva za dijasporu. Ministri i njihovi sekretari idu okolo po Evropi i Americi, ali niko neće da dođe ovde. Da li smo mi ovde građani drugog reda? Zašto nije došao neko iz Ministarstva za dijasporu? Trebalo je da dođe i nekadašnji ministar inostranih poslova Goran Svilanović, pa je otkazao, nema ni sadašnjeg Vuka Draškovića, a dolazio je kada mu je trebao novac, dok je bio u opoziciji… Kako da investiramo tamo u otadžbinu? Nas ovde ima dosta, daleko smo, ali ni Amerika nije mnogo bliža pa tamo odlaze – ističe Ratko Milićević.
„Jugal“ zadržao članstvo
U Zapadnoj Australiji članovi srpske zajednice izgradili su pre više od decenije, velelepnu zgradu na imanju koje su kupili u prigradskom naselju Madington. Srpski centar za zapadnu Australiju, koji je otvoren preko vikenda okuplja zemljake iz starog kraja na folklornim, fudbalskim i drugim sekcijama, a od nedavno je otvorio i terene za golf. Na drugom kraju grada Srpski sportsko-kulturni klub „Srbija“ u naselju Dijanela okuplja zaljubljenike u fudbal oko tima „Beli orlovi“, a tu je i folklorna sekcija kojom prenose običaje i tradiciju na mlađe naraštaje. Klub „Jugal“ u naselju Lidervil nastavio je da okuplja ljude sa svih prostora bivše Jugoslavije i pored tenzija koje su se sigurno osetile i među članovima.
Kao jedno od rešenja za očuvanje naših klubova u Australiji, ali i širom sveta Milićević vidi u njihovoj međusobnoj saradnji i koordinaciji u radu, kroz zajedničku organizaciju poput saradnje u „Srpskom nacionalnom savezu“.
-Tu treba da se uključe mladi ljudi, sve organizacije, crkveno-školske opštine, fudbalske sekcije. Takva organizacija postoji u Kanberi i ona jedinstveno i uspešno prezentuje naše interese kod državnih institucija. Ranije je svaka pojedinačna organizacija odlazila da za svoje potrebe zatraži neku pomoć od države. Sada možemo lakše da lobiramo kod državnih institucija za naše potrebe. Ubeđen sam da je slična organizacija neophodna na nivou cele Australije.
