Za Novicu Nikolajevića, penzija ne znači kraj rada, već početak posla u kojem uživa i privređuje. Pre nekoliko godina zasadio je šljivik. Iako ga je već obradovao odličnim rodom, njegovi planovi za početak su skromni.
"Džem, rakija i ostalo na pijacu. Možda nekad bude i neka sušara, ali to su već neki dalji planovi."
Na području Braničevskog okruga uglavnom su zastupljeni manji zasadi šljiva, ali postoje i oni od više hektara, gde je u nekim slučajevima rodilo skoro 60 tona po hektaru.
Milena Zafirović Stojanović, voćar u PSSS Požarevac kaže da će sorte šljive Stenli i Čačanska rodna čija je borba sada u jeku uglavnom biti prodate za spravljanje rakije i za preradu, ali je od velikog značaja i pijačna prodaja.
Od prošle godine u selu Braničevo kod Golupca radi i hladnjača CoolFood u koju stižu šljive iz cele Srbije, jer količine iz Braničevskog okruga nisu dovoljne.
Preko traka ove hladnjače godišnje prođe oko 2.000 tona šljiva, nakon čega putuju za Nemačku, Austriju i Rusiju.
Za svakog prerađivača, najisplativije je da sirovinsku bazu ima u svojoj blizini. Zato uprava ove hladnjače planira da podstakne proizvodnju šljive u Braničevskom okrugu uz pomoć svog tehnologa.
Dragan Kopčalić, vlasnik hladnjače kaže da je cilj da se postigne standard kvaliteta kako sirovina koja dolazi kod njih od svih dobavljača bude istog standarda, sa istim tretmanom i karencom.
"Želimo da budemo potpuno sigurni da onaj proizvod koji će iz Srbije doći na zapadno ili tržište evropske unije biti prihvaljiv i da ne bude reklamacija", dodaje on.
Kod prerade šljive, odlično je i to što se može iskoristiti svaki njen deo, pa čak i koštica koja ima velku energetsku vrednost zbog čega se koristi za loženje.
Najzastupljenije sorte šljive u Braničevskom okrugu su čačanska lepotica, rana, rodna i stenli. Dok se ne poveća proizvodnja, za rakiju će je sigurno biti dovoljno.
rts.pozarevac@rts.rs
+381 12 211 466
