INTERVJU – ZORAN STANKOVIć, MINISTAR ODBRANE SCG
NAJBOLJA JE VOJSKA BEZ REGRUTA
• Amnestija privremeno rešava problem 2.500 mladića iz dijaspore, ali ih ne oslobađa vojnog roka • U kasarne nam šalju škartove • Ubrzaćemo pripreme za prelazak na profesionalnu vojsku
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković, posle susreta sa čelnicima češkog Ministarstva odbrane, razgovarao je sa dopisnikom „Vesti“ iz Praga o aktuelnim kretanjima u Vojsci od kada je pre pet meseci preuzeo resor odbrane, o problemima služenja vojnog roka, predloženoj amnestiji 2.500 regruta iz dijaspore.
• Problem amnestije se vuče već nekoliko godina, broj krivičnih prijava raste, mladi se boje dolaska u otadžbinu. Kakav je Vaš i stav Vašeg Ministarstva o tom problemu?
– Amnestija, bez obzira na to u kakvoj zakonskoj formi bude usvojena, biće, naravno, i za nas zakon, s obzirom na to da će odluku doneti predstavnici naroda kojima vojska služi. Lično bih želeo, kao čovek koji je bio u ratu sve vreme, pre donošenja konačne odluke da odam priznanje svima koji su bez obzira na sva opterećenja došli da izvršne vojnu obavezu.
Pomoć za NATO
Domaćini, zadovoljni informacijom o aktuelnim kretanjima u našoj vojsci, ministru Stankoviću i novom ambasadoru SCG u Pragu Vladimiru Verešu obećali su da će češka, kao zemlja članica NATO-a, pružiti punu podršku što skorijem ulasku naše zemlje u Partnerstvo za mir, uz najavu da će ambasada češke u Beogradu biti glavni koordinator u toj aktivnosti.
Ambasador Vereš je na kraju posete organizovao susret naše delegacije sa predstavnicima javnog i političkog života češke, uz prisustvo predstavnika naše dijaspore.
• Da li će, u slučaju da amnestija bude usvojena, vojska lakše ili teže rešavati sve aktuelniji problem popunjavanja svojih redova, posebno kada je reč o odzivu mladih koji žive u inostranstvu?
• Amnestija rešava samo problem oko 2.500 regruta koji su povredili zakon o vojnoj obavezi, ali oni ni tada neće biti oslobođeni služenja vojske. Kako će i kada tu obavezu izvršiti za sada, čini se, mnogima još nije jasno, jer je na stolu niz varijanti, uključujući i onu koja je izazvala žestoke polemike, a to je otkup vojnog roka, na predlog Ministarstva dijaspore.
• Za kakvu ste Vi varijantu?
– Za onu za koju se odluče poslanici.
• Priprema li se reforma i osavremenjivanje dosadašnjeg načina služenja vojske, koji sve češće nailazi na otpor mladih?
– Ono što je postalo jasno, ne samo meni, jeste činjenica da se vojska više ne može služiti na ovakav način, niti se regruti mogu regrutovati onako kako se to čini danas. Tu je, po meni, izvorište problema, pitanje svih pitanja na koje što pre treba dati odgovor, to je mnogo kompleksniji problem od problema jednokratne amnestije o kojoj najviše govorimo.
Poštujemo volju naroda
Zoran Stanković nosi iz Praga osećaj da su domaćini „odahnuli“ nakon što ih je gost uverio da su neosnovana strahovanja zbog mogućeg mešanja Vojske SCG u crnogorski referendum.
– Mi imamo varijante za mnoge slučajeve, jer vojska, kao i svaka u svetu, mora da ih ima, ali u ovom trenutku ne želimo da govorimo niti o jednoj od njih zbog opasnosti da nas optuže za prejudiciranje rezultata referenduma. Poučeni negativnim iskustvom iz nedavne istorije, odlučni smo u opredeljenju da se u takve situacije ne mešamo. Poštovaćemo opredeljenje crnogorskog naroda, ma kakvo ono bilo. Isto tako, prihvatićemo rezultate razgovora o statusu Kosova, jer imamo puno poverenje u naše pregovarače.
• Šta Vam najviše smeta?
– Pre svega regrutacija u komisijama na terenu, odakle u vojsku šalju, prema čudnim kriterijumima, mnogo onih koji ne mogu ni fizički, a još manje psihički da izdrže napor koji ih u vojci čeka. Stičem utisak da neke regrute u vojsku šalju da bi se kod nas „popravili“, da bi se „naučili pameti“, da bi se fizički očeličili. Vojska ne može i ne sme da ima takvu funkciju. Dovoljan je jedan takav „popravljač“ u jednoj kasarni pa da se „o jadu zabavimo“. Mi smo zbog toga, samo iz poslednje klase, otpustili sedam posto onih koji su u vojsku poslati bez savesno obavljene zdravstvene kontrole, jer ne možemo i ne smemo da rizikujemo živote drugih vojnika.
To nas još više uverava u to da u sadašnjem modelu služenja vojnog roka moramo mnogo toga da menjamo, jer je mnogo ljudi koji za vojsku nisu, koji u vojsku ne žele, ali i onih koji vojnu obavezu teško prihvataju iz raznih razloga, verskih pa i ekonomskih.
• Gde je rešenje?
– Ubrzaćemo pripreme za prelazak na profesionalnu vojsku u kojoj jedan vojnik, prema stručnim procenama, vredi kao tri obveznika. Na takav model prelaze i zemlje koje kao i mi imaju dugu tradiciju služenja vojnog roka.
Kupus i jaja
Upitan da li u okviru daljeg materijalnog oporavka vojske Ministarstvo računa na veći učinak vojnih ekonomija, Stanković je odgovorio pitanjem:
– Ne znam da li bi vojnici i oficiri trebalo da se bave sakupljanjem jaja i presađivanjem kupusa?
• Kako komentarišete sve češće informacije u štampi o teškoj finansijskoj situaciji u vojsci?
– Učestalost takvih informacije je posledica činjenice da smo mi, od najzatvorenijeg postali najotvorenije ministarstvo u našoj zemlji, a njihov sadržaj posledica je objektivnog stanja koje smo zatekli kada smo pre pet meseci preuzeli resor.
Nasledili smo neizmirene obaveze u visini od 100 miliona evra iz prošle godine, što nam je, unapred „pojelo“ petinu sredstava od kojih bi trebalo da živimo u ovoj godini.
• Pet meseci je kratak period, ali da li ste u tom pogledu nešto učinili?
– činili i učinili, naravno, jesmo. Već smo izmirili obaveze prema dobavljačima u iznosu od 2,5 milijarde dinara (oko 30 miliona evra). Računamo da ćemo do kraja godine, doslednom finansijskom disciplinom i organizacionim zahvatima, uspeti da sav zaostali dug „zbrišemo“ i da u narednu godinu uđemo bez opterećenja.
OD DOPISNIKA IZ PRAGA
LJubiša JAKŠIć
