Uprkos činjenici da su u svetu poznate kao „čuvari demokratije“, tokom većeg dela svoje istorije Sjedinjene Američke Države su imale veoma krhku praksu u zaštiti tih prava. Kongres je donosio niz zakona tokom vekova koji su imali neke prilično zabrinjavajuće posledice, dajući široku nadležnost vladi da zatvori pojedince ili ukine lične slobode na osnovu obrazloženja zaštite nacionalne bezbednosti.
Ovo su neki od slučajeva na koje američka javnost ne voli da bude podsećana i o kojima nerado govori.
Zaboravljeni mornari Perl Harbura
Američki brod USS Virdžina 7 je decembra 1941. teško oštećen u napadu na Perl Harbur kada se ukopao u mekanom blatu zaliva. Ulje koje je curilo i polomljena olupina samo su čekale varnicu koja će rezultirati eksplozijom. Nakon bitke, ekipe za pomoć su bile prisiljene da čekjui da more ispere sve zapaljive materije pre nego što su mogli intervenisati.
Tri muškarca – Ronald Endikot, Kliford Olds i Luis Kostin bili su zarobljeni negde u poplavljenom delu broda, a samo ih je vazdušni džep održavao u životu. Odande su očajnički zvali u pomoć i na sve načine signalizirali da su unutra, potpuno nesvesni situacije oko njih.
Nažalost, svako spašavanje je ocenjeno previše riskantnim, a bespomoćni posmatrači su mogli samo da slušaju njihove očajne vapaje koji su trajali 16 dana – sve dok se nisu ugušili.
Šest meseci kasnije, brod je napokon podignut, a leševi troje muškaraca pronađeni su u malom skladištu.
Mračna istorija američkog uličnog boksa
Američki jug s kraja 18. i početka 19. veka bio je mesto za izbegavanje iz brojnih razloga. Kad stanovnici nisu radili sve što je u njihovoj moći da bi povredili ljude različite boje kože, onda su napadali „svoje“. Ulične borbe bile su svakodnevica, a moderan boks nije im bio ni do kolena – udarci ispod pojasa poput čupanja kose, kopanja očiju i sličnih brutalnosti nisu bili ništa neobično.
Publika bi se brzo okupila da prosmatra i navija, a narodni heroj Dejvi Kroket često je bio napadač u takvim borbama. Kako bi bili što brutalniji, takozvani „bokseri“ bi ojačavali sve zube kako bi mogli odgristi protivnikova usna, nos, pa čak i testise.
Srećom, borbe su vremenom izgubile na popularnosti pa su izumrle ili se preselile u okvire uređenih ringova.
Mračna tajna spejs-šatl „Čalendžer“
Zbog mehaničkog kvara, spejs-šatl „Čalendžer“ eksplodirao je kratko nakon uzletanja, ubivši svih sedam članova posade. Većina je pretpostavila kako je posada preminula trenutno nakon eksplozije, ali kasniji su dokazi pokazali da i nije baš tako.
Naime, nakon udara, troje članova posade aktiviralo je svoje boce sa kiseonikom samo da bi se suočili s neizbežnom smrću u užasavajuće dugom letu od 20-kilometarskog slobodnog pada prema Zemlji.
Nacisti su imali logore, a Amerikanci kampove za Japanace
Nakon iznenadnog napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine, tadašnji predsednik SAD Frenklin D. Ruzvelt objavio je izvršnu naredbu 9066 prema kojoj je vojska dobila pravo da odredi vojna područja iz kojih su mogli isključiti određene ljude kako bi zaštitili državu. Tako su određene oblasti proglašene za vojne kampove za deportaciju Amerikanaca japanskog, italijanskog i nemačkog porekla.
U praksi naredba je uglavnom primenjivana na japanskim Amerikancima, a oko 120.000 muškaraca, žene i dece japanskog porekla su iseljeni sa zapadne obale Sjedinjenih Država i zatvoreni u koncentracionim logorima širom zemlje.
Više od dve trećine zatvorenih imalo je američko državljanstvo u trenutku izbijanja Drugog svetskog rata. Mnogi od onih koji su internirani u skladu sa ovim zakonima, zauvek su izgubili svoje domove, firme, imovine i ušteđevinu.
Prisilna sterilizacija 60.000 ljudi
Početkom 20. veka, širom SAD lekari, zakonodavci i društveni reformatori bili su bliski programu eugeničkih pokreta koji su pokušavali da ozakone sterilizaciju pojedinih grupa ljudi. Takvi propisi bili su motivisani surovim teorijama o nasleđivanju određenih stanja i osobina, pa čak i kriminaliteta i seksualnih devijacija.
Između 1907. i 1937. čak 32 američke države donele zakone koji su omogućavali zabranu produžetka loze onima koji su “nepodobni”. Najveći broj sterilizacija obavljen je od kraja tridesetih do početka četrdesetih, a tek početkom sedamdesetih ponovo je preispitana opravdanost takvih zakona. Procenjuje se da je tokom tih decenija prisilno sterilisano više od 60.000 ljudi, a osim mentalno obolelih, na listi su se našle i mlade žene koje su proglašene promiskuitetnim, sinovi i kćeri meksičkih, italijanskih i japanskih imigranata roditelja koji nisu bili u stanju da brinu o njemu, ali i osobe koji se nisu uklapale u seksualne norme.
