Organizovane bande mladih albanskih iseljenika terorišu gradić Landskrunu u južnoj Švedskoj. Problem je izazvao pažnju medija i političara, a članovi bande se hvale da su se kalili u borbama protiv Srba na Kosovu.
„Mnogi stanovnici Landskrune bili su žrtve uličnih bandi“, piše dnevni list „Helsingborg dagbladet“ u seriji članaka o nasilju u ovom gradu i objašnjava da se radi o grupi G.A.T.U. koja u prevodu ove skraćenice otprilike znači „Albanska gangsterka jedinica“.
„Oni se koriste grubim nasiljem i nemaju milosti prema svojim žrtvama“, piše list i navodi izjave dvojice članova Feriza i Pajtima, koji se hvale kako pljačkaju ljude po gradu i ugovaraju tuče sa drugim bandama.
– Zajedno nas ima oko 120 i tukli smo se sa protivničkim grupama koje su brojale po 50-60 članova.
Strah od mraka
Pisanje „Helsingborg dagbladeta“ o Albancima koji okupljeni u bande terorišu Landskrunu izazvao je veliku pažnju građana i političara koji su organizovali sastanke o ovom problemu sa predstavnicima drugih opština.
– Policija mora biti oštrija i pojačati kontrolu u centru da bi smo se mogli osećati sigurnim. Danas se članovi bandi uopšte ne plaše policije i to je žalosno. Nije čudo da se ljudi ne usuđuju da izađu u grad čim se smrači – kaže jedan od stanovnika Landskrune.
Prilikom tuča i pljački naoružavaju se bezbol palicama, metalnim šipkama, lancima i suzavcima. Druga poznata ulična banda je „L-a Bloods“ koja je po rečima Feriza takođe sastavljena isključivo od mladih Albanaca poreklom sa Kosova, koji većinom žive u Malmeu i Helsinborgu.
– Mnogi od nas su bili u grupama koje su se borile protiv Srba tokom rata na Kosovu. Zato se usuđujemo da radimo puno toga i ne bojimo se ničega. Mi u grupi štitimo jedni druge i niko ne cinkari – kaže Feriz uz Pajtimovo potvrđivanje.
Kada pljačkaju ljude ne biraju žrtve. Može biti bilo ko, u bilo koje vreme. Obično napadaju žrtvu koja je sama.
– Napravimo tako da izgleda da je u svađi sa nekim od nas. Onda imamo razlog da ga napadnemo. Opkolimo ga, tučemo i šutiramo dok ne prestane da pruža otpor – priča Feriz.
Na komentar švedskog novinara da ih je uvek više nego njihovih žrtvi i da je to kukavičluk, Feriz kaže:
– To sam čuo od mnogih ali ja tako ne mislim. Cilj je ne dati im šansu.
Napad na novine
Anonimni žitelj ovog gradića dodaje da ne može da sakrije svoje ogorčenje kada vidi kako se kukavice hvale sa svojim bolesnim nasilničkim ponašanjem. Dopisništvo „Helsingborg dagbladeta“ u Landskruni je napadnuto, razbijana su stakla, a policija sumnja da je ovaj incident povezan sa pisanjem o uličnom nasilju Albanca koji terorišu grad.
Ni Feriz ni Pajtim ne pokazuju nimalo simpatije prema svojim žrtvama.
– Ako budu povređeni to je njihova greška, jer su slabi – kaže Pajtim i sleže ramenima dok komentariše činjenicu da se mnoge žrtve ne usuđuju da ih prijave policiji.
– To je dobro, za njih same. Inače bi sledeći put dobili duplo.
On smatra da je teško detinjstvo na Kosovu veliki razlog što su postali kriminalci uz komentar da nema dovoljno interesantnih lokala u gradu gde bi se sretali sa prijateljima i zato kruže gradom i pljačkaju ljude. Na čuđenje švedskog novinara, da dosada nije valjda osnovni razlog što tuku i pljačkaju naroda Feriz odgovara: „Ne, ali to je zabavno“.
