Prastara bugarska nuklearna elektrana „Kozloduj“ (na Dunavu, 150 km od Sofije), 1. marta je gotovo odletela u vazduh kad je zbog kvara otkazao centralni sistem za zaustavljanje reaktora i to u času kad je trebalo odmah ugasiti elektranu. Prethodno je otkazala glavna pumpa za hlađenje reaktora i to je bio znak za alarm jer bi pregrevanje moglo da dovede do katastrofe jednake onoj u černobilju.
Ovakva nesreća bi donela desetine hiljada žrtava ne samo u Bugarskoj, već i u susednoj Srbiji i Rumuniji, ali bi posledice osetio i veći deo Evrope. U izjavi nedeljnom izdanju nemačkog lista „Tagešpigel“ prvi je o jedva izbegnutoj katastrofi progovorio bugarski atomski fizičar Georgij Kačijev koji je 17 godina radio u „Kozloduju“, a sada je zaposlen na Institutu za istraživanje rizika pri Univerzitetu u Beču.
EU traži gašenje
I pored pritiska EU da konačno ugase ovu rizičnu nuklearku, Bugari se opiru jer iz nje dobijaju 40 odsto struje koja se troši u toj zemlji. Tek bi predviđeni ulazak ove zemlje u EU doveo do sigurnog gašenja ove nesigurne nuklearke, jedne od ukupno 68 u Evropi koje koriste istu rusku tehnologiju koja je dovela do poznate katastrofe u černobilju.
„Kozloduj“ je prastara i nesigurna elektrana sa šest reaktora ruske proizvodnje (model RBMK) koji su puštani u rad u fazama od 1974. Kačijev je objasnio da je kvar na reaktoru tipa WNJER 1000 zahtevao automatsko isključenje u roku od najviše dva minuta, ali se to nije dogodilo jer su otkazali uređaji koji bi trebalo da spreče pregrevanje nuklearnog goriva.
– To je kao da vozite automobil pod punim gasom, a nemate kočnice – slikovito je objasnio ovaj naučnik stepen opasnosti koja se u tom času nadvila nad Balkanom i Evropom.
