Regruti SCG iz inostranstva imaju mogućnost da ne služe vojsku
Voljno za dvojne državljane
Još važeći Zakon o Vojsci Jugoslavije potkačiće i posle amnestije regrute koji nisu regulisali vojnu obavezu. U naročito nezgodnom položaju su regruti koji, zbog posla, školovanja ili stručnog usavršavanja, privremeno borave u inostranstvu.
U mnogo boljem položaju su regruti koji imaju dvojno državljanstvo jer, prema Zakonu o VJ, nisu obavezni da služe vojni rok ukoliko u zemlji čije državljanstvo poseduju ne postoji praksa služenja vojske. S obzirom na to da je većinu modernih demokratskih zemalja zahvatio trend potpune profesionalizacije vojske, ogromna većina dvojnih državljana moći će da iskoristi tu privilegiju. Prema članu 305 pomenutog zakona, „regrut koji, osim jugoslovenskog, ima i strano državljanstvo, a služio je vojni rok u inostranstvu, kao i regrut koji, osim jugoslovenskog, ima i strano državljanstvo a nije služio vojni rok i stalno živi u inostranstvu, upućuje se na služenje vojnog roka ako lično zahteva, o čemu odluku donosi načelnik Generalštaba“.
Međutim, iako im je ta mogućnost garantovana zakonom, mladići iz dijaspore tvrde da ta procedura često zbog birokratskih prepreka traje i više od godinu dana. Grupa regruta iz dijaspore, okupljena oko Internet stranice www.dijaspora-vojna-obaveza.info, apeluje na Ministarstvo odbrane da uputi direktive vojnim odsecima kako bi se vojni odseci obavestili o proceduri, jer su neki odbijali da prime molbe na osnovu člana 305 i da ubrzaju proceduru.
Radi prevođenja u rezervni sastav VSCG, po osnovu dvojnog državljanstva i stalnog života u inostranstvu, potrebno je da su ispunjeni sledeći uslovi: da regrut podnese zahtev kojim traži prevođenje u rezervni sastav VSCG, na osnovu člana 305, stav 2 Zakona o Vojsci Jugoslavije; da uz zahtev priloži dokaz da je dvojni državljanin; da dokaže da stalno živi u inostranstvu i da da izjavu da ne želi da služi vojni rok u Vojsci SCG. Zahtev o prevođenju u rezervni sastav i izjava moraju da budu overeni kod nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva ili dostavljeni preko DKP.
Pukovnik Radivoj Vukobradović, načelnik Uprave za obaveze odbrane Ministarstva odbrane SCG, kaže za „Danas“ da se propisana procedura ne može ubrzati, te da ni to ministarstvo nije baš najsrećnije nekim rešenjima iz Zakona o VJ, ali je to „jedini važeći propis i on se mora poštovati“. On tvrdi da neki regruti sami sebi naprave problem, jer se ne prijavljuju i ne dostavljaju potrebnu dokumentaciju diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Dvojni državljani koji su pitanje vojne obaveze regulisali na bilo koji način u zemlji u kojoj trenutno borave, treba da o tome dostave dokaze DKP.
Regruti dvojni državljani tvrde da vojne institucije već nekoliko godina krše Zakon o Vojsci. Prema dopisu koji su dostavili redakciji „Danasa“, „po članu 305, stav 2 važećeg Zakona o Vojsci, dvojni državljani koji žive van SCG služe vojni rok samo na lični zahtev, bez ikakvog uslovljavanja da li su regulisali vojnu obavezu u drugoj državi“. – Upravo je to bio i način na koji je naš košarkaš Vlade Divac rešio svoju vojnu obavezu. On nije služio vojni rok u Americi ili bilo gde drugde, a tokom regulisanja nekoliko zvaničnika je izjavilo da on nije ni obavezan da služi vojni rok, jer je strani državljanin – navedeno je u dopisu.
Međutim, Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM objašnjava za „Danas“ da prema tom zakonu regrut ne mora uopšte da služi vojsku samo ako u zemlji u kojoj živi ne postoji institucija služenja vojnog roka. Regrut dvojni državljanin u tom slučaju može da se opredeli da ne služi vojni rok ni u SCG. Ukoliko je, tumači Milenković, vojni rok opšta i ustavna obaveza i u zemlji čije državljanstvo poseduje, regrut mora da se opredeli u kojoj će zemlji da služi vojsku, ili da se opredeli za civilnu službu. On kaže i da slučaj Divca nije izuzetak, jer on je posedovao i američko državljanstvo, a u SAD je vojska profesionalna. Milenković smatra da Zakon o VJ iz 1994. pripada prošlim vremenima i nije fleksibilan da bi mogao da reši dileme regruta dvojnih državljana.
– Zbog toga što postoji problem u tumačenju odredaba ovog zakona, u novom zakonu o odbrani mora biti tačno definisan status dvojnih državljana, jer u sve manje zemalja vojna obaveza postoji kao opšta, ustavna dužnost građana – naglašava Milenković. Vojna obaveza, dodaje on, širi je pojam od služenja vojnog roka jer ima tri faze: regrutovanje, odsluženje vojske i upućenje u rezervni sastav.
Prema Milenkovićevom objašnjenju, regruti u nekim zemljama u kojima nije obavezno služenje vojnog roka, vojnu obavezu regulišu samim upisivanjem u vojnu evidenciju. Međutim, i on kaže da regruti dvojni državljani, koji imaju mogućnost da na osnovu člana 305 Zakona o VJ budu oslobođeni služenja vojske, moraju da dostave određenu dokumentaciju DKP. Oni, upozorava Milenković, ne mogu da budu oslobođeni vojne obaveze u SCG prema automatizmu samo zbog toga što imaju još jedno državljanstvo.
