Stiv Plater (Platter), Amerikanac iz Sent Luisa, već par dana je u Sidneju gde je došao da poseti svog prijatelja Dragana Vasiljkovića. S njim se, naime, poznaje još iz Bruške, mesta navedenog u optužnici protiv Kapetana Dragana i spreman je, veli, da dođe bilo gde i svedoči u njegovu korist.
– Nisam do pre neki dan znao da je on u zatvoru. Bio sam Južnoj Americi, gde sam započinjao novi posao. Tamo nema tih vesti, a ni u SAD ne prate ovaj događaj, mi smo vam Amerikanci „kratkog pamćenja“. Posetio sam Dragana i rekao mu da ću biti tu da posvedočim u bilo koje doba, apsolutno u bilo koje doba. Nisam uopšte bogat čovek, ja vodim mali biznis, ali ću za njega doći. Nema pretnje koja me može zaustaviti da odem i u Hrvatsku da svedočim ako bude trebalo – kaže Plater dok u nedelju u društvu đorđa Bubala i Žike Mijića čeka ispred Parkli zatvora vreme za posete.
Osetljiv slučaj
Stiv Plater kaže da danas u SAD postoji 20 osoba koje čekaju ekstradiciju.
– NJihova odbrana ne može da se vodi bez novčane pomoći. To traži mnogo novca. Ovo je veoma osetljiv slučaj i proći će mnogo vremena…
U Australiji, primećuje, odbrana je, uz ostalo, suočena sa nadležnostima u pravosuđu.
– O tako osetljivoj stvari odlučuje se na lokalnom sudu. Dakle, ako ne uspe na Visokom sudu, moj prijatelj može da odleži još pet godina pre nego što dobije spor. Sve vreme, Hrvati mogu jednostavno da sede s osmehom na licu. Ne treba da idu ni po koga ni u SAD, ni u Francusku, ni u Australiju, sve će to te zemlje za njih da obave. I još da plate velikim novcem vlastitih poreskih obveznika.
Plater je, kaže, u Hrvatsku došao posle Bosne.
– U Bosni je, na početku rata, ubijen reporter ABC i nastupio je prekid u slanju novinara. Medijima je bilo teško doći do materijala s terena i ja sam odlučio da idem, da pravim snimke i prodajem ih, to je bio moj motiv za odlazak na Balkan. Tako sam počinjao da upoznajem tamošnje ljude. Upoznao sam, takođe, prvi put u životu, da mi američka sloboda štampe ne garantuje da ću moći da objavim i ratne izveštaje ako dolaze s „druge strane“. Amerikanci su, uz to, bili zaokupljeni jedino ratom u Bosni, rat u Hrvatskoj kao da ih nije ni interesovao. LJudi iz Republike Srpske skrenuli su mi pažnju na Krajinu. Tu sam, u Bruškoj, našao Dragana.
Prošlo je već 14-15 godina, kaže Plater, od kako njih dvojica sarađuju. Dve trećine tog vremena bilo je izvan rata. Vasiljković mu se, ističe, svideo, jer je čovek od akcije, „u ratu je znao da vodi vojnike, u Beogradu je znao da pomogne na drugi način, organizujući Fond za njih i njihove porodice“, kaže Plater.
– Ja njega ne poznajem samo kao osobu, već kao čoveka. Video sam kako se ponaša, kako se odnosi prema ljudima. Na primer, jedna od stvari koja me naljutila kad sam sada čuo za ovo jeste da je jedna od optužbi protiv njega da je tamošnjem stanovništvu u ratu govorio: „Vaši životi su u mojim rukama.“ Evo, i ja mogu da garantujem da je on tako rekao, jer ga poznajem. Ali, pitanje je kako je to kazano, je li im time pretio ili je isticao vlastitu odgovornost za njih?
Plater veli da Vasiljković nije išao u Krajinu da bi postao – Kapetan Dragan.
– čujte, nije on otišao da bude neko i nešto. NJemu su ponudili to radi, jer je imao prošlost oficira školovanog na Zapadu. A sa svoje strane, on je verovao da može da pomogne da organizuje disciplinovanu i obučenu vojsku. Jer, obučena vojska znači da će više ljudi ostati živo.
• U vaše vreme, da li je već bilo vidljivo da na srpskoj strani ima struktura kojima se on ne sviđa?
– Da, bilo je ljudi u vlasti koji ga uopšte nisu voleli. Mnogo je tu politike bilo. Ja sam došao izvana i, kao takav, ja sam drugačije video stvari.
• Je li bi dođoš za političare?
– Jeste. A postajao je sve popularniji. Mediji su pisali o njemu. Postajao je Kapetan Dragan. Za vreme rata, javno je kolala informacija o nagradi od milion nemačkih maraka hrvatskom vojniku koji ubije Dragana. Ja ih ne optužujem, da sam ja bio hrvatski vojnik, takođe bih priželjkivao da Kapetana Dragana vidim mrtvog. On je bio veoma poznat. Mnoge borbe vezivali su uz njegovo ime, čak i kad ga više nije bilo na tom području. Jedan moj poznanik, dopisnik iz Amerike, navodio je tako neke događaje i govorio: „Tamo je i Kapetan Dragan“. „čekaj“, rekao bih mu, „evo ti Kapetana Dragana u Beogradu.“
Podsećamo Platera da postoje autentični video-snimci na kojima mu Vojislav Šešelj više puta kaže da „nije trebalo ni da dolazi i da se meša u politiku“.
– Da proširim to što ste rekli. U suštini, on je bio vojnik kome je bilo najpre stalo do ljudi. Da to ovako kažem, njemu je, pre svega, srpska nacija bila važnija od srpskog nacionalizma.
Uskraćena podrška
• Da li bi, da su ideje Dragana Vasiljkovića našle mesta u politici Krajine, sudbina naroda mogla da bude drugačija?
– Da je imao podršku koja mu je uskraćena, stvari bi mogle bitno drugačije da izgledaju. LJudi ne znaju koliko su mu ograničenja naturili i ostavili ga bez pomoći. Ne kažem da se ne bi izgubilo, jer su Amerikanci tamo plaćali svoje ljude u hrvatskoj vojsci, ali bi krajnji ishod moguće bio drugačiji.
