Kako što brže obezbediti vize
Vizne olakšice poslednja briga Vlade
Studenti koji studiraju u inostranstvu i naučnici koji putuju u zemlje EU već sredinom iduće godine izbeći će dugačke redove ispred ambasada evropskih zemalja i višednevno prikupljanje brojnih dokumenta koje podnose sa zahtevima za dobijanje vize. Ipak, da bi i ostali građani lakše dolazili do viza, i aktuelna vlada ali i prethodne vlade morale su da učine mnogo više. Srbija mora da ispuni mnoštvo uslova da bi za svoje građane obezbedila olakšice, a čini se da je to na zaleđu prioriteta Koštuničinog kabineta.
Od onoga što je postavljeno kao uslov za stavljanje na belu šengensku listu, Koštuničina vlada uradila je malo: potpisan je sporazum o readmisiji sa Francuskom (ostali sporazumi potpisani su tokom mandata prethodne vlade), usvojena je strategija za integrisano upravljanje granicom, a policija je počela preuzimanje granice sa Rumunijom, Mađarskom, Bugarskom. Sve drugo, a to je još čak 12 uslova, nije urađeno.
O lakšem dobijanju viza, i to ne za sve već samo za pojedine grupe građana, Vlada Srbije sa zemljama šengenskog sistema trebalo bi da se dogovori do kraja godine. Do tada će, kako za „Blic“ kaže Tanja Miščević, šefica vladine Kancelarije za pridruživanje, naš tim pokušati da ubedi evropske partnere da vizne olakšice odobre i učenicima koji idu na ekskurzije, diplomatama, novinarima, predstavnicima nevladinih organizacija.
– Pokušaćemo da olakšamo dolaženje do viza ljudima koji idu na lečenje, ili na sahrane, kao i porodicama legalno zaposlenih u zemljama EU, sportistima i zaposlenima u preduzećima koja se bave međunarodnim transportom – kaže Miščevićeva za „Blic“.
Ipak, na putu do viznih olakšica Srbiji će od velike pomoći biti ispunjavanje političkih i tehničkih uslova, od izdavanja novih pasoša, preko donošenja niza zakona, do efikasnije kontrole migracije. Ona priznaje da su mnogi tehnički uslovi koje EU postavlja mogli i ranije da se ispune, poput donošenja zakona o strancima i o azilu. Ona ne opravdava otezanje sa ispunjavanjem uslova, ali kaže da je najveći problem nedostatak sredstava i kadrova.
Goran Svilanović, zvaničnik Pakta za stabilnost, kaže da „EU strogim režimom od sebe pravi tvrđavu čiji su zidovi čvršći od Berlinskog zida“.
– Glavni argument tih zemalja su bezbednosne pretnje. To i ne čudi ako znamo da su svi osumnjičeni za ubistvo Zorana đinđića imali šengenske vize. Dejan Milenković Bagzi čak je uhapšen u Grčkoj – zaključio je on.