Ruski zvaničnici insistiraju da rešenje za Kosmet ne sme biti jednokratno, već mora biti postavljeno kao univerzalni presedan koji se može primenjivati i na druga područja.
Pregovori o Kosmetu se neumitno približavaju fazi kada će se pitanje statusa ne samo direktno otvoriti već prema najavama Ahtisarija i američke administracije do kraja godine i okončati. U pozadini priprema za ovaj proces na raznim tačkama zemljine kugle vode se raznorazne diplomatske, obaveštajne, medijske i političke bitke. Jedna od takvih igara koja sve više uleće u fokus međunarodnih analitičara je povezana sa stavom Ruske Federacije prema kosovskom pitanju.
Uobičajeno pominjanje Rusije u vezi s kosmetskim problemom obično je polazilo od tradicionalnih zajedničkih kulturnih i verskih odlika koje povezuju Rusiju i Srbiju. Kod većine analitičara koji su tokom devedesetih pravili projekte za buduće preuređenje sveta (pomenimo Hantingtona i Bžežinskog), Srbija je po definiciji svrstavana uz najveću pravoslavnu zemlju. Smatralo se da je Rusija stoga zainteresovana da štiti interese svog balkanskog saveznika, budući da na taj način navodno štiti svoje interese i svoje tradicionalno nastojanje da izađe na topla mora. Od ove klasične geostrateške predrasude nažalost polazili su i naši zvaničnici, pokušavajući da nauče Rusiju šta su njeni stvarni interesi.Takva politika, zasnovana na lošem poznavanju međunarodnih odnosa, pokazala se, naravno, kao katastrofalna i samodestruktivna.
Rusija je međutim bila zaokupljena sopstvenim problemima i sva njena nastojanja u vezi s Kosmetom bila su povezana s namerom da suzbije identične tendencije u čečeniji. Ova zemlja je devedesetih prošla kroz težak period anarhije i kao slaba država morala je da se bori da sačuva deo svoje teritorije i spreči mogućnost da joj se ne desi isto ono što se Srbiji dešavalo s Kosmetom.
Međutim šest godina nakon dolaska Putina na vlast stvari stoje dosta drugačije. Rusija je pod novom garniturom uspela da se ponovo uspostavi kao država: pokidani konci unutrašnje strukture ponovo se uvezuju, institucije funkcionišu, državna struktura je uspela da se otme iz ruku pohlepne oligarhije i da je vrati u okvire relativno normalnog poslovanja, čikaški finansijski stručnjaci su pomogli da se radikalno smanji poreska evazija i da se uvede finansijska disciplina, a poskupljenje energenata je doprinelo punjenju državne kase i prevremenom vraćanju dugova. Rusija je, naravno, daleko od globalne sile, ali ponovo predstavlja vrlo jak regionalni subjekat i ima snagu da iz defanzive pređe u aktivnu i ofanzivnu međunarodnu politiku.
Ova nova snaga ogleda se i u odnosu prema kosmetskom pitanju i upravo taj obrt postaje predmet snažnog interesovanja međunarodnih eksperata. Naime, dok je ranije Kosovo postavljano u paralelu s čečenijom, danas se paralela pravi sa drugim spornim teritorijama u okruženju, koje su formalno delovi nekih drugih međunarodno priznatih i suverenih država, a za čije prisajedinjenje Rusija pokazuje veliko interesovanje. Kao što je poznato, nakon raspada SSSR-a, neki delovi bivših republika su se de fakto odvojili od svojih novih matica i već petnaestak godina funkcionišu kao zasebne, međunarodno nepriznate, ali uz rusku pomoć održive celine koje ne priznaju vlast svojih država. Status Transdnjestra u Moldaviji, Južne Osetije i Abhazije u Gruziji, te Nagorno Karabaha gotovo je identičan nekadašnjem statusu Republike Srpske Krajine.
U poslednjih nekoliko meseci najpre je primećeno da Rusija uopšte ne odriče mogućnost da Kosmet dobije nezavisnost, a zatim su ruski zvaničnici počeli značajno da insistiraju da rešenje za Kosmet ne sme biti jednokratno, već da mora biti postavljeno kao univerzalni presedan koji se može primenjivati i na druga područja. Ovo, tvrde analitičari, ne znači kako se to kod nas misli, da Rusija na taj način želi da spreči nezavisnost Kosmeta, kao opasni globalni presedan, već obrnuto – da se bori da se ovaj slučaj postavi kao presedan za pomenuta sporna područja za koja je ona zainteresovana. Da već čuvene izjave predsednika Putina i ministra Lavrova idu u tom pravcu potkrepljuju eksplicitna zalaganja Sergeja Mironova, Žirinovskog, kao i zvaničnika ovih spornih teritorija, da se kosovski presedan nužno mora iskoristi kao obrazac za rešavanje statusa ovih nekoliko teritorija. Zbog toga raste broj analitičara koji tvrde da Rusija ne samo da neće biti prepreka za kosovsku nezavisnost, već da će, obrnuto, biti jedan od snažnih subjekata za njeno promovisanje uz istovremenu borbu da se kosovski slučaj postavi kao presedan za južnu Osetiju i druga zanimljiva područja.
Ovu tezu zastupaju i zapadni eksperti (poput Marka I. Smita iz Centra za istraživanje konflikata), ali i ruski poznavaoci, poput Igora Torbakova sa Instituta za rusku istoriju ili Simona Saradžijana, novinara Moskou tajmsa. S druge strane i Ujedinjene nacije i SAD za sada odlučno odbijaju bilo kakvu paralelu i tvrde da je Kosmet jedinstven slučaj, čije se rešavanje ne sme dovoditi ni u kakvu vezu sa drugim područjima. Ova prilično neubedljiva argumentacija, suprotna bilo kakvom načelu, svedoči da zapadni zvaničnici mogu da dobiju ozbiljnu glavobolju u vezi s Kosmetom iz perspektive koju niko nije očekivao. Kad se na sve to dodaju i spekulacije o budućnosti Ukrajine, gde ne samo Krim, već više od trećine teritorije naseljava bogatije prorusko stanovništvo, koje se polako zaokružuje u zasebnu celinu, problemi postaju još veći.
Mi svakako moramo da budemo vrlo pažljivi kako ne bismo opet u igri velikih sila bili moneta za potkusurivanje.
