Harmoniku je zavoleo kada je ovaj instrument bio i veći i teži od njega, a u prvom razredu Muzičke škole, početne vežbe, savladao je za mesec dana. Na prijemni ispit u Ukrajinu, otišao je sa znanjem samo nekoliko reči ruskog jezika i koferom punim nagrada.
Posle tri godine školovanja u inostranstvu, na Belgorodskom državnom institutu kulture i umetnosti ima sve desetke.
"Dešavalo se da provodim vreme sa harmonikom i po 8,9,10 sati, dolazi bukvalno do iznemoglosti, čak mi se dogodilo jednom i da sam zaspao. Neko sedi sa knjigom i uči po celu noć, ja sedim sa harmonikom po ceo dan, tako da je to neminovno i neizbežno", kaže Milosav Bojičić, student.
Prsti talentovanog dvadesetdvogodišnjaka iz Dublja, pored dugmića na harmonici, vešto upravljaju i poljoprivrednim mašinama. Njegova porodica obradjuju 15 hektara zemlje i tovi od 30-50 junadi. Za svako grlo godišnje je potrebna po prikolica kukuruzne silaže, a za školovanje u Rusiji veći deo prihoda sa imanja.
"Svakog dana je sa nama u poslu, u obavezama smo velikim, on nam pomaže, za sve ima vremena, i za svirku i za rad", kaže Mile Bojičić, otac.
"Stvoren je za sve, prvenstveno za muziku, a posle i za sve ostalo, radi sa nama u polju, vozi traktor, ima vremena i da izađe sa društvom", kaže Milena Bojičić, majka.
Milosav je na takmičenjima često bio uspešniji i od starijih od sebe, a jedna od najdražih nagrada mu je Zlatna matrijoška koju je osvojio ove godine na Mećavniku. Posle Rusije, školovanje planira da nastavi u Austriji.
"Još jedan novi jezik, još jedna nova kultura, još jedna promena, sve ću se truditi da ispunim i ostvarim, jer to sam zacrtao a od svojih ciljeva što se tiče harmonike nikada nisam odustajao", kaže Milosav Bojičić, student.
Milosav Bojičić želi da bude koncertni izvođač, do sada je imao nekoliko samostalnih nastupa a pre završne godine na fakultetu i velikih svetskih sala, ovog leta, za svoju dušu i komšiluk, svakodnevno vežba u rodnom Dublju.
rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269
