Poslovično loš put više i nije neprijatno iznenađenje za one koji su bar jednom automobilima dolazili ili prolazli Srbijom. Na to su se već svi navikli. Na graničnom prelazu Horgoš, na srpsko-mađarskoj granici proteklog vikenda nije bilo očekivanih gužvi, niti zastoja, iako je sezona godišnjih odmora počela, pa je bilo za očekivanje da veliki broj naših zemljaka iz Evrope krene put otadžbine. Ali, na drumu u Srbiji prvih dana jula dominirali su Poljaci, Slovaci i Turci. Gorivo svuda košta isto, pa je svejedno gde će neko dopunjavati rezervoar, ali zato auto-gasa nema nigde do Beograda. Na svakih dvadesetak kilometara od granice prema Beogradu zvrje prazne benzinske pumpe.
– Ako se neko i zaustavi to je zbog goriva ili da ode u toalet. Ali, restorani su svuda prazni. Niko više ne zastaje kako bi se osvežio pićem ili nešto pojeo pred nastavak napornog puta. Naših zemljaka nema ovih dana, tek poneki prođe, a stranci, pre svih Slovaci, Poljaci i Mađari, koji su krenuli put Grčke i Turske, zaustavljaju se samo da bi protegnuli noge. Pored njih bi sve kafandžije mogle komotno da stave katanac u bravu – kaže Branka Vorkapić, poslovođa motela „Mandić“ na autoputu E 75.
Kad je već tako – malo ljudi svraća da bi jelo i pilo, onda je bar ohrabrujuće da se korišćenje toaleta pored pumpi i motela, ne naplaćuje. Sa druge strane, malobrojna proširenja sa desne strane puta (gledano u pravcu Beograda) i ovoga leta više podsećaju na mini-deponije. Koliko pretprošle godine na njima su bili postavljeni mobilni toaleti. Taj potez tad je objašnjen Olimpijskim igrama u Atini, što je trebalo da znači da će mnogo sveta iz Evrope do Grčke stizati preko Srbije. Olimpijada je prošla davno, gužve nas uglavnom mimoišle, a od ovog leta montažnih toaleta više nema duž auto puta Horgoš-Beograd. Razlog tome je, kažu upućeni, odluka Direkcije za puteve i Direkcije za imovinu da se raspiše novi tender kojim će se i toaleti uz drum dovesti u red.
Glavni problem sa kojim se putnici sreću odmah po ulasku u Srbiju su menjačnice koje kubure sa dinarima, pa se tako može desiti da je na granici jednostavno nemoguće evre promeniti u dinare, koji su neophodni, ako ne za drugo, ono sigurno za plaćanje drumarina. Posle prvog nuspeha zamene deviza, putnicima ostaje mogućnost da evrima plate putarinu, s tim što će im inkasant na naplatnoj rampi ceo kusur vratiti u dinarima, a uz to i obračunati sedam odsto provizije za usuge zamene valute.
Najveći problem je činjenica, u koju smo se i lično uverili, da se na pumpama, gorivo (nezakonito) prodaje za evre, a izdaju se fiskalni računi sa dinarskim iznosima. I da svojevrsna pljačka bude veća, evro u kupovini goriva košta 83, a moguće je zameniti ga i „ispod ruke“ u prodavnici na pumpama i tad njegova vrednost ne prelazi 80 dinara! Za mnoge naše ljude nije tajna da je zvaničan kurs evra prošlog vikenda bio 84,59 dinara, ali su stranci u zabludi da je nasmejani ljubazni službenik uvek nužno i pošten.
– Ovo je haos šta je država dozvolila da se radi. Prvo, na granici su menjačnice ostale bez dinara, pa su ljudi prinuđeni da devize menjaju „na crno“ i značajno nepovoljnijem kursu – vikao je Dušan Jovanović na policajce koji su ga pored puta samo nemo posmatrali.
– Ja radim u Lihtenštajnu i krenuo sam za Kragujevac. Mene nisu mogli da prevare, ali sam video kako jednoj Austrijanki uzimaju evre, menjaju u dinare uz samoproklamovanu proviziju tako da ispada da je evro 80 dinara. Ubeđen sam da predstavnici države ovde to znaju, ali ništa ne čine – kaže Jovanović.
Istina je da na pumpama i kod motela koji imaju menjačnice sa ovlašćenjem Narodne banke Srbije, varanja sa kursom evra nema. Stoga, sasvim je uputno izbegavati pumpe koje nemaju menjačnice, dok je najpovoljnije rešenje za putnike da ne menjaju devize do Beograda, ili da to učine na granici, kako bi mogli normalno da plaćaju putarinu i gorivo.
