Prvo izlaganje umetnica u istom prostoru, koje su se zajedno spremale za Akademiju, a potom i diplomirale u Beogradu, na mozaiku, ali kom Milena Belenzada – vajarka daje treću dimenziju, dok Dragana Knežević stvara, koristeći obilje raznovrsnog materijala, žive kolorističke predstave.
"Od samog početka je ta želja da se ja prebacim na treću dimenziju. Ja mozaik osećam kao, ne samo kao kamen, nego i samu armaturu i malter osećam kao materijal. Dakle, sve što ulazi u pravljenje mozaika ja ga na neki način osećam kao vajarsku priču", kaže Milena Belenzada.
Srcoliki mozaici Dragane Knežević njena su pasija još od magistarske izložbe.
"To srce kao jedan potpuno trivijalan možemo slobodno da kažemo simbol, koji je već izlizan kroz reklame i marketing i mislim dizajn itd, ja mu dajem neku potpuno novu dimenziju. Naizgled ista, a nisu ista, gde sam se igrala i kockicama, i strasom i poludragim kamenjem, imam murano pastez, snalica, staklica, ogledalo", kaže Dragana Knežević.
I upravo taj duel – vatrometa boja kod Dragane, i Mileninih uglavnom sivih tonova koje razbija sa belom i tek ponekad kamenom u boji, lepota je različitosti izložbe koja se u Jokanovića kući može pogledati tokom septembra.
rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552
