Posle nedavnog proglašenja primirja između baskijske terorističke grupe ETA (Euskadi Ta Askatasuna) i španskih vlasti, mnogi u Evropi počeli su da veruju da regionalni separatistički pokreti postepeno odumiru. Da li je baš tako?
Baskija je jedna od 17 malih pokrajina Španije koja se dugo bori za samostalnost. U toj brobi, Baski (vređaju se ako ih neko nazove Špancima) nisu prezali ni od terorizma.
Snovi o povezivanju španskih i francuskih teritorija naseljenih Baskima stari su vekovima i na njima je počivala 38-godišnja krvava borba baskijske terorističke grupe ETA, za osnivanje nezavisne države.
Međutim, ETA je u martu ove godine proglasila trajan prekid vatre. Neki Baski, kao što je istaknuti novinar u San Serbastijanu, Gorka Landaburu, veruju da to podvlači novu realnost – da baskijski identitet određuju jezik, kultura i infrastruktura, a ne bombe i pištolji. Landaburu kaže da separatističke ideje grupe ETA postepeno nestaju u Baskiji i da se slično događa širom Evrope. Ali onkaže da to ne znači da će se Baski odreći svoje kulture i načina života, već da će se jednostavno tešnje integrisati sa Evropom.
Da bi se koliko-toliko razumeo problem Baskije, kao i u svakom drugom regionalnom sporu, nemoguće je ne zaći u daleku istoriju. Suština baskijske želje za samostalnošću je istorijska činjenica da su Baski imali državu kad Španci nisu, kao i višedecenijski pokušaji Španaca da asimiliraju manjinu u Baskiji. Prema baskijskim tradicijama Baskija je podeljena na sedam tradicionalnih regiona. četiri južna regiona u današnjoj Španiji čine južnu zonu koja se naziva Hegolade, dok su tri severna regiona administrativno u Francuskoj i čine zonu Iparalade.
Hari Batasuna
Batasuna je partija koja uglavnom deluje u Španiji, ali ima ogranak i u Francuskoj. U praksi, ova partija je zapravo bila političko krilo terorističke grupe ETA. Vlasti u Madridu su 2003. godine odlučile da zabrane tu stranku, ali je ona nastavila da deluje iz Francuske u kojoj nije zabranjena. Stranka Heri Batasuna (Jedinstvo naroda) je osnovana 1978. godine kao savez levičarskih snaga koje su odbile saglasnost sa španskim ustavom koji je garantovao jedinstvo države. Osnivač stranke Telesforo De Monzon je prvi put izašao na izbore 1979. godine osvojivši u Baskiji 13 odsto glasova.
U pokušaju da se izmeni loš imidž pokreta koji podržava teroriste, Hari Batasuna je između 1998. i 2001. promenila ime u Euskal Heritarok (Mi građani Baskije), ali su na njenom čelu ostali Arnaldo Otega i Hoseba Permah Goronjo, bivši pripadnici ETA. Važan član Batasune je i Hose Antonio Urutikočea, alijas Hosu Ternera, vođa ETA između 1987. i 1989. godine. Posle zabrane stranke, Batasuna je pokušala da sereinkarnira pod različitim imenima, ali im je iznova zabranjivano da se kandiduju na izborima. Ipak, njihov uticaj i dalje postoji, ali na izborima nikad nisu dobijali više od 15 odsto podrške birača u Baskiji. To, međutim, ne znači da Baski nisu za otcepljenje od Španije, već samo da ne podržavaju nasilni put u ostvarivanju svojih težnji.
Kako bi se razbila težnja Baska za nezavisnošću, španske vlasti su Baskiju podelile na dve pokrajine – baskijsku zemlju i Navaru i dale im široku autonomiju u kojoj se lokalne vlasti brinu o zdravstvu, školstvu, privredi i socijalnoj politici. Ove dve pokrajine ujedno su i jedine koje u Španiji imaju sopstvenu policiju. Sa druge strane granice, francuski deo Baskije se administrativno naziva provincijom Pirinejes-Atlantikues i ne uživa nikakvu posebnu autonomiju. Zanimljivo je da je upravo u Španiji, gde su vlasti daleko slobodoumnije, nastala teroristička organizacija ETA koja je za skoro četiri decenije ubila desetine sudija i drugih službenika lojalnih vladi u Madridu.
Ključni trenutak u istoriji Baskije zbio se 14. novembra 2004. godine kad je stranački vođa Arnaldo Otegi na mitingu u San Sebastijanu pozvao na prekid oružanih sukoba u regionu. Prošle godine, Madrid je odbacio plan baskijske lokalne vlade za sticanje veće autonomije. Ali nepopustljivi borci za nezavisnost, kao što je predstavnik stranke Batasuna, zabranjenog politickog krila ETE, Žoseba Alvarez, ističu da nema zamene za pravu stvar. Baskijski narod imaće svoj glas u Briselu, kaže on.
