Strani investitori bi da kupuju placeve u Srbiji
BIROKRATIJA NE DA ZEMLJU
Zbog državnog monopola na građevinsko zemljište izgubili smo stotine miliona evra – procenio je ministar Parivodić
Najveća prepreka za stranca, koji se premišlja da li da svoj novac uloži u Srbiju, je što unapred ne zna koliko vremena će utrošiti za sređivanje papira i ispunjavanje dugih birokratskih procedura, pogotovo kada je u pitanju obezbeđenje placa na kojem će se investicija realizovati.
Na tu činjenicu nedavno je upozorio i Majk Ahern, predsednik Saveta stranih investitora, uz molbu da se privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta, kao ključu za rešavanje mnogih problema stranih ulagača, pristupi što je moguće pre.
Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, kako je juče istakao u telefonskoj izjavi za naš list, u potpunosti se slaže sa ovom ocenom i procenjuje da smo zbog državnog monopola na zemljištu sigurno izgubili na stotine miliona evra.
– Sve dok se ovo pitanje ne reši mi ćemo na investicionoj mapi Evrope biti iza Hrvatske, Rumunije i Bugarske, a prave direktne investicije, koje počinju od nule, sa ledine, zaobilaziće nas. Sve okolne zemlje su, zasad, konkurentnije od nas. Ukoliko rešimo ovaj problem klima za ulaganje biće potpuno promenjena – upozorio je Parivodić i dodao da njegovo ministarstvo, zajedno sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom za kapitalne investicije, ovih dana užurbano radi nacrte zakona o denacionalizaciji gradskog zemljišta, o urbanizmu i o građevini.
Kako procenjuje, uz pomoć svetskih stručnjaka, posao bi trebalo da bude gotov do početka novembra. Glavna „brana“ zemljišnoj reformi, kazao je Parivodić, jeste postojeći ustav u kojem je jasno precizirano da je država vlasnik gradskog zemljišta. U decembru prošle godine, ministar Parivodić je podneo zahtev za poništavanje člana 60. koji omogućava državni monopol nad zemljištem. U međuvremenu nam se državna zajednica raspala, a ovaj zahtev nije razmatran.
U javnosti se, takođe, dosta spekulisalo o tome po kojim uslovima, odnosno ustupcima su pojedine „grinfild“ investicije stizale u našu zemlju. Tako je spominjana i izgradnja infrastrukture za novog ulagača, ali i ustupanje zemljišta na kojem se nova fabrika gradi.
– Kapitalne investicije su nam neophodne i to je normalna stvar. Tek će biti takvih ustupaka i dobro je da ih bude što više. Dokle god su postupci za dobijanje papira komplikovani i dok investitor ne zna da li će na dokumenta čekati šest meseci ili nekoliko godina, mi nismo konkurentni. Jer, ulagača najviše „žulja“ vreme koje potroši na sređivanje papira – objasnio je Parivodić.
Investicionu sliku će bitno popraviti i Zakon o stranim ulaganjima koji će strancima omogućiti da za kratko vreme započnu biznis u Srbiji. Ovaj zakon predviđa postojanje takozvanih jedinstvenih šaltera „one stop shop“, na nivou opština i gradova, dok će centralna kancelarija biti u nadležnom ministarstvu. Ulagači iz inostranstva koji su rešeni da investiraju u manje razvijene krajeve imaće posebne pogodnosti. Nacrtom ovog zakona predviđena su i velika ovlašćenja za predsednike opština, a investitor će moći da izabere i da sporazum o ulaganju sklopi i sa gradonačelnikom. Kritičari ovog zakona ističu da su ovim lokalnoj vlasti data prevelika ovlašćenja i sve češće postavljaju pitanje kontrole i nadzora.
– Takve kritike nisu na mestu. S druge strane, ovaj zakon bezrezervno su podržali Savet stranih investitora i Američka privredna komora. Zakon gradonačelniku ne daje nikakve privilegije, već puno posla, a meštanima obezbeđuje otvaranje novih radnih mesta. Uz to svaki nezadovoljni investitor ima pravo da piše takozvano pismo prigovora – odgovorio je Parivodić.
Definisani su i kriterijumi pod kojim uslovima neko može da koristi uslugu „sve na jednom šalteru“. U opštinama je, na primer, kako je ministar i ranije najavljivao, ulaganje od 300.000 evra i najmanje 10 zaposlenih dovoljno da može da se zatraži usluga „sve na jednom mestu“. U gradovima je za početak stranom biznismenu potrebno 500.000 evra, a oni koji žele da investiraju u prestonici moraju da ulože najmanje milion evra. ————————————————————————–
Mamac za špekulativni kapital
Nedostatak tržišta i trajnih investicija i privlačenje špekulativnog kapitala uz pranje novca samo su neke od posledica državnog monopola nad zemljištem, stav je Mreže za restituciju.
Tu se mogu očekivati najveći otpori stvaranju slobodnog tržišta. Kako stoji na njihovom internet-sajtu, gradske vlasti u Nišu, Beogradu i Novom Sadu priznale su da znaju da postoji korupcija u dodelama prava korišćenja građevinskog zemljišta. To, ocenjuje ovo udruženje, predstavlja korak napred.
