Katastrofalno loš položaj preživelih sarajevskih Srba koji su ostali da žive u ovom gradu, tek nakon deceniju njihove muke privukao je pažnju javnosti u Republici Srpskoj i šire. Grad koji je nekada imao više od 180.000 Srba danas je starački dom za preostalih nekoliko hiljada. U glavnom gradu BiH, Srbi se više ne rađaju, ne venčavaju, a i kada umru poslednja želja im je da ih sahrane u Istočnom Sarajevu.
– Sumorna je budućnost pred nama. Građani i vlast u Sarajevu nas ne prihvataju kao svoje, a Republika Srpska ne čini ništa da nam pomogne. Ovde nije došao nijedan dinar pomoći iz Republike Srpske. Naše kuće se ne obnavljaju, a kantonalna sredstva se ulažu u Republiku Srpsku radi povratka Bošnjaka. Zbog porazne politike Srpske, koja ne želi da nam pomogne da ovde ostanemo i opstanemo i politike Federacije koja sve čini da nas se niko ne vrati i da mi preostali odemo, plašim se da će Republika Srpska biti multietnička, a Federacija etnički očišćena – kaže u razgovoru za „Vesti“ Dušan Šehovac, direktor Biroa za ljudska prava Demokratske inicijative sarajevskih Srba (DISS).
Islamizacija
Poznati turski privrednik Tarik Šera, u nedavnom intervju „Dnevnom avazu“ rekao je:“Sarajevo je najlepša turska varoš. Ne mogu vam opisati rahatluk (sreću, zadovoljstvo) koji sam osetio kada sam se popeo na brdo i izbrojao 99 munara“.
– Nazivi ulica, takođe, menjaju se u skladu sa novim trendom koji vlada u ovom gradu. Ako iz Sarajeva krenete prema Republici Srpskoj onda idete Putem Mladih muslimana, ako u grad stižete autobusom onda dolazite na Trg žrtava Srebrenice, a malo je falilo da ne sletite na Aerodrom Alije Izetbegovića. Kada sve to vidite, pitate se gde dolazite – kaže Šehovac.
Vasin han postao je Pajtov han, za koji nam niko nije umeo reći ko je bio za života. Ilidžanski most, danas, Rustenpašin most, proslavio je glavnog konjušara sultanovog dvora. No, i poznati Rimski most, nadomak izvora reke Bosne, neformalno je zaživeo kao Turski most, a grupa arheologa se ozbiljno dala na posao da dokaže kako je most sagrađen u „turski vakat“. Tako je i na zvaničnoj turističkoj prezentaciji opštine zapisano: „Iako nosi ime Rimski most, on potiče iz Otomanskog perioda, a ime je dobio po rimskim iskopinama koje se nalaze na ovom području“.
Prema anketi DISS-a, urađenoj prošle godine, na području opštine Ilidža, od više od 28.000 predratnih Srba ostalo je svega njih 2.500, s tendencijom smanjenja tog broja.
– Suočeni smo sa velikim brojem problema, od uništenih kuća, preko nezaposlenosti i siromaštva, do nerešenog
zdravstveno-socijalnog osiguranja. Diskriminacija je prisutna u svim oblastima života, a ako tome dodate česte incidente i napade na Srbe postaje jasno da nam ovde nema ni povratka a ni opstanka – ocenjuje Šehovac.
Najverniju sliku pravog stanja u današnjem Sarajevu, koja se prikriva već deceniju, prikazuje nekada etnički čisto ilidžansko naselje Osijek u kome je živelo više od 2.000 Srba. Posle rata, u ovom naselju niklo je 2.500 novih kuća koje su sagradile Sandžaklije i Albanci. Danas u Osijeku živi svega 200 Srba, uglavnom starijih od 65 godina, koji čekaju ne bi li povoljno prodali svoje kuće, a do tada trpe neviđenu torturu kojoj su svakodnevno izloženi.
Među brojnom dokumentacijom DISS-a, koja govori o torturi nad Srbima, nailazimo i na izjavu bake Marice Bogdanović, iz Osijeka, koja svedoči o svakodnevnom kamenovanju kada se pojavi u dvorištu svoje kuće, bacanju petardi na njenu kuću, lupanju prozora i uništavanju useva.
Ginula i naša deca
Poslednjih četrnaest godina o Sarajevu je stvarana lažna slika, zahvaljujući našoj ćutnji i bošnjačkoj propagandi, pa je ispalo da je Sarajevo bilo samo okruženi deo koji su Srbi uništavali. Mora se progovoriti i o stotinama srpske dece koja su stradala od granata, u delu Sarajeva koji su kontrolisali Srbi. U Hadžićima je, za samo jedan dan, stradalo četvoro dece. Na Ilidži su stradala deca u redu na pumpi za vodu. O tome niko ne govori, čak ni mediji, a i mi smo bili granatirani, ni mi nismo imali struje i vode – ogorčen je Šehovac zbog ćutnje srpskih medija.
„Vesti“ su, takođe, došle u posed velikog broja prijava koje svedoče o napadima na srpsko stanovništvo na nacionalnoj osnovi, a koje policija registruje kao „ugrožavanje javnog reda i mira“, pa jednaku kaznu dobiju i počinilac i žrtva.
U jednoj od takvih izjava Zdravko Berjan svedoči o napadu dva čobanina koji su napasali ovce na njegovoj parceli. Nakon što ih je ljubazno zamolio da napuste njegovu livadu, jedan od čobana je zavukao ruku u džep preteći mu da ima pištolj i da će ga ubiti ukoliko bude dolazio na svoje imanje. Sudija za prekršaje kaznio je i Berjana zbog „ugrožavanja javnog reda i mira“.
Težak položaj srpskog stanovništva na području Sarajeva, strah i čemer koji osećaju dodatno otežavaju ekscesne situacije i grafiti kojim se poziva na njihov linč. Podsećaju nas na grafite – „Smrt Srbima“, „DŽihad je istina“ – i na demonstracije protiv objavljenih karikatura Muhameda koje su, takođe, bile okrenute protiv Srba i čiji je moto bio: „Za Alaha protiv Vlaha“.
Ipak, Srbi kojesusrećemo žale nam se da im najteže padaju nebriga i ćutnja srpskih medija i političara. Zbog njihove ćutnje i bošnjačke propagande u svet je otišla lažna slika o ratnim dešavanjima u Sarajevu, a sada ide lažna i, po Srbe ponovo pogubna slika, o njegovoj multikulturalnosti i multietničnosti.
– Odvojene izborne liste s kojim u Federaciji izlaze srpske političke stranke su zločin prema nama, jer se rasipaju naši glasovi i ponovo ćemo ostati bez svojih predstavnika. Hrvati u RS izlaze sa jedinstvenom listom, Bošnjaci su ujedinjeni, samo Srbi se razjedinjuju – ogorčen je jedan stari Ilidžanac koji nas moli da mu ime ne pominjemo.
