U saopštenju Matice srpske piše da je žiri za dodelu Povelje Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture u sastavu: prof. dr Veljko Brborić, dr Miodrag Maticki, predsednik Žirija, akademik Slobodan Remetić i prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, prof. dr Sreto Tanasić, jednoglasno doneo odluku da se Povelje Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture za 2017. godinu dodele sledećim zaslužnicima:
1. Srpska pravoslavna crkva za viševekovne doprinose negovanju srpskoga jezika, njegovih izražajnih mogućnosti, ćiriličkog pisma, kao i očuvanje srpskoga naroda;
2. Akademik Predrag Piper za ukupni doprinos srpskoj normativistici i negovanju srpske jezičke kulture;
3. Prof. dr Mihaj Radan za doprinos očuvanju srpskog jezičkog identiteta i srpske jezičke kulture u Rumuniji.
Prof. dr Mihaj Radan je rođen 20. septembra 1954. godine u Karaševu (karaš-severinska županija). Pohađao je osnovnu školu u Karaševu (1961-1969), a gimnaziju na srpskoj sekciji pri Liceju broj 1 u Temišvaru (1969-1973). Od 1973. do 1976. godine radio je kao neosposobljeni profesor u Opštoj školi u Karaševu.
Visoko obrazovanje je stekao na Fakultetu stranih jezika, odsek za srpskohrvatski jezik i književnosti u Bukureštu (1976-1980). Po završetku studija bio je profesor u Opštoj školi u Karaševu (1980-1990) i urednik u časopisu „Književni život“ u Temišvaru (1990-1994). Od 1994. godine radi na Katedri za slovenske jezike Filološkog fakulteta u Temišvaru, na početku kao predavač, a danas kao vanredni profesor. Predaje, „jezičke predmete“ na odseku za srbistiku.
Učestvovao je na letnjim tečajevima i seminarima u Zagrebu (1978, 1986, 1990), Beogradu i Novom Sadu (1979, 1992, 1994) Zadru (1979) i Sofiji (1995). M.R. je usmerio svoj naučno-istraživački rad na istraživanje karaševskih govora i srpsko-rumunskih kulturnih, književnih i lingvističkih odnosa. Godine 1999. je doktorirao na Univerzitetu u Bukureštu disertacijom Karaševski govori danas. Sarađuje u srpskim i rumunskim listovima i časopisima „Banatske novine“, odnosno „Naša reč“, „Književni život“, „Temišvarski zbornik“, „Romanoslavica“, „Analele Universităţii din Timişoara“, „Probleme de filologie slavă“ „Savremenik“ „Glasnik etnografskog instituta“ i dr.
Posvetio se i proučavanju karaševske etnografije. Neke je radove iz svog domena izlagao i na međunarodnim simpozijumima u Rumuniji i u matičnoj zemlji. Radove iz dijalektologije i srpsko-rumunskih odnosa predstavio je na nacionalnim i međunarodnim srpsko-rumunskim, odnosno rumunsko-srpskim simpozijumima. Član Udruženja slavista u Rumuniji i član-saradnik Matice srpske. Takođe je član uredništva „Temišvarskog zbornika“ i „Književnog života“. Piše na srpskom i rumunskom jeziku. Dosad je objavio tri stručne knjige, tridesetak naučnih članaka i rasprava i više osvrta. O njegovim knjigama pisali su Nebojša Popović, Živko Milin, Ivo Munćan, Marin Buka, Lučijan Miklauš i dr. Mihaj Radan je uključen u leksikon Srbi u svetu – ko je ko 1996/99.
Živi i radi u Temišvaru.
(Biografija preuzeta sa sajta banaterra.eu)
