Koliko sam samo dosad u Beogradu promenio stanova!
Nigde tako ne mrze nove stanare kao ovde. Eovek do?e u neki zapušteni stan i poene da ga prepravlja i renovira. Poruši pokoji pregradni zid, prebaci kuhinju tamo gde je bila ostava, majstori mu premeste cev za vodu i prikljueak za telefon, izbuše zidove da bi uveli trofaznu struju koje nije bilo, a eitava zgrada ga mrzi iz dubine duše!
Oni s prvog sprata bune se što se niz stepenište iznosi šut, oni iznad protestuju zbog buke, a oni sa strane što gaze po rasutom pesku i cementu. Predsednik kuanog saveta zove inspekciju iz opštine koja zatiee ravnodušne majstore kako s novina, umesto stolnjaka, doruekuju uz mlako pivo iz boce.
Majstori, pomalo filozofi, vea se navikli na tu vrstu stare mržnje. Sležu ramenima i objašnjavaju da ništa ne znaju; reeeno im tako da urade.
Poreklo te mržnje je veoma jednostavno. Ko je taj novi stanar, uopšte, da premešta zidove, buši rupe i menja boju vrata kada su oni pre njega, mnogo fini ljudi, starosedeoci, živeli tamo godinama ništa ne menjajuai i šta im je falilo; eno, sad hobluje parket – eitava kuaa se trese kao da je dobila napad epilepsije; sigurno ae još i da ga lakira, svi aemo se potrovati! A oni ranije, mazali jednom godišnje parket mašau i nikome nisu smetali. I odakle mu samo pare za ovaj stan? Tu nisu eista posla. Spuštaju se sa novim stanarom liftom auteai, a u oeima im iskri neskrivena mržnja.
Kada se u NJu Hempširu useljavaju Smitovi u staru drvenu kuau i kada poenu da popravljaju trem i farbaju šalone, DŽonsovi iz susedstva navlaee i sami radne kombinezone i dolaze da pomognu, Henrijeva žena donosi pitu od jabuka, a dok se kuaa pravi, Smitova deca jedu kod Mek Kinlijevih. Svi se raduju što se stara kuaa diže iz mrtvih.
Beogra?ani ne umeju da žive danas, odmah i sada. Oni neprestano eekaju da se nešto istorijski reši, pa da onda poenu da žive. Gospod Bog im je poklonio ovaj dan, a na njima je hoae li ga živeti do daske ili proaerdati. Sede tako, bistre visoku politiku i raspravljaju o tome kako smo sami na svetu i kako nas niko ne voli (eak ni mi sami sebe) i raeunaju kada ae se probuditi uspavani veliki ruski medved da ih uzme u zaštitu. Hoae li Kina uzvratiti Americi ekonomski udarac? Da li ae se Zapadna Evropa oteti Americi ili neae? A vea godinu dana zjapi razvaljena brava na kapiji. Neko ukrao sijalicu iz lifta. Podrum se ne zakljueava jer je u bravu gurnuta žvakaaa guma. Živi se u stanovima okreeenim poslednji put pre petnaest godina u kojima se po ploeicama u kuhinji nahvatala masna plesan od hiljada zaprški. Stanovi ne sive preko noai, vea gotovo neprimetno, iz dana u dan, kao i njihovi stanari. Tek kada se okreee zidovi moguae je videti kako je požutela drvenarija prozora i vrata.
Beogra?ani ne umeju da se bave malim stvarima. Najpre istorija, a onda popravka slavine koja godinu dana curi u kupatilu. Oni sada eekaju izbore. Ako pobede njihovi, zidovi ae tog jutra pobeleti sami od sebe, proradiae ponovo sijalice u liftu, a pronaai ae se i kljue od zajednieke vešernice. Niko neae bacati ?ubre u svetlarnik, niti krasti tu?u poštu iz sandueeta. Za ulazak u bolji i eistiji život treba najpre kupiti otirae za noge.
U me?uvremenu, onaj novi stanar se uselio u renovirani stan, okaeio tablu s imenom na vrata, a tragovi boje vea izbledeli po stepeništu i dvorištu.
Ali, gle, stan na eetvrtom spratu kupio neki novi, ruši zidove, premešta vrata, zastakljuje terasu. Od buke ne može da se spava posle rueka. Uz sve to, doveo i kuee. Onaj stari novi stanar, koji se pripitomio i vea pije kafu po komšiluku, ogovara ga na sva usta. Preti da ae dovesti inspekciju. Ima, kaže, dobre veze u opštini.
