U nemačkim i svetskim filozofskim krugovima ime doktora Predraga Grujića (71) se pominje već decenijama. Beograđanin, čuveni filozof koji je nedavno svoju karijeru zvanično završio u Frajburgu citiran je u mnogim delima savremenih filozofa, a i sam je autor nekoliko knjiga. Težište rada mu je bila nemačka idealistička filozofija sa osvrtom na srednjovekovnu i antičku. Sa ponosom ističe da su na njegov stručni razvoj i rad uticale srpske narodne pesme i NJegoševa dela.
LJubav prema filozofiji prenela mu je profesorka u gimnaziji u Beogradu Zagorka Pešić početkom pedesetih godina prošloga veka, a 1955. postao je student Filozofskog fakulteta. U to doba kolege su ga zvale „mali Hegel“, jer je zavoleo nemačku hegelističku filozofiju, koja je kasnije bila osnova njegovog rada. I pored posla u firmi „Kontinental“ u rekordnom roku je završio studije. U Frajburg je došao 1963. godine, gde je doktorirao, stekao porodicu i slavu, napisao nekoliko knjiga, stekao penziju i gde i danas živi. Odlična doktorska disertacija je „omamila“ nemačke naučnike da mu 1970. dodele habilitacionu stipendiju najvišeg ranga u naučnom radu nemačke akademije nauka, koja se u to vreme davala samo nemačkim državljanima. Iste godine je objavljena njegova prva knjiga „Hegel i današnja sovjetska filozofija“, koja je u stvari bila popularno obrađena doktorska disertacija.
Film o manastirima
Dr Grujić je autor i dokumentarnog filma „SPC i njeni manastiri“ koji je krajem devedesetih doživeo veliki uspeh u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji i Švajcarskoj.
– Nemci bi voleli da snimimo nastavak, i ja, ali jedno je želja, a drugo realnost, tako da se bojim da će nam ta želja ostati neostvarena.
Jedno vreme je radio kao asistent čuvenog profesora Bernharda Lakenbirka, potom je bio na Rimskom univerzitetu Gregorijana, pa onda kao referent zadužbine „Konrad Adenauer“ i Republičke centrale za političko obrazovanje u Štutgartu, gde i danas održava predavanja i seminare.
Kretao se i još uvek se kreće u najvišim privrednim i poslovnim krugovima. Međutim, i pored mnogobrojnih svetskih kontakata, u dubini svoje duše žali što nije mogao da ostvari dobar poslovni i privatni kontakt sa kolegama u Beogradu. Godinama je insistirao na povezivanju i razmeni iskustava, ali do saradnje nije došlo. Dr Grujić ne prebacuje nikome zbog toga i naglašava da ga raduje što se njegovo delo o Platonu, koje je napisao kao seminarski rad 1957. još koristi kao literatura na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Pored bavljenja profesijom i porodicom, dr Grujić je imao vremena za naše građane. Svojim znanjem i poznanstvima nastojao je da im uvek pomaže. Jedno vreme je uređivao list „Susreti“ koji je izlaziou Frajburgu, u kome su naši građani mogli da pronađu obaveštenja o svojim pravima. Oduvek mu je smetao stav naše države prema emigrantima i jako je razočaran što se on do danas nije promenio.
Poštujte crkvu
– Crkvu treba poštovati, bez obzira da li je neko vernik ili ne. Ne treba zaboraviti da kroz naša istorijska stradanja nijedan kralj, predsednik, pa ni partija nisu tako čvrsto stali iza svog naroda kao što je to radila crkva. Ona je jedina pozitivna pojava. Kroz vekove bila je kulturno i obrazovno mesto, škola, bolnica, ustanova za izbeglice… Treba je posećivati i čuvati – kaže dr Grujić
– U našem jeziku reč emigrant ima ružno i negativno značenje. Označava ljude koji su otišli iz zemlje, da bi se jednog dana vratili sa radnim iskustvom, zarađenim novcem i što je veliki doprinos za celu zemlju. Svojim prisustvom, radom i življenjem u tuđoj zemlji zastupali su našu kulturu i pokazivali vrednosti našeg naroda. Trebalo bi se da ugledamo na Italijane, koji su u Rimu podigli spomenik svojim emigrantima. Zašto i mi to ne bismo uradili – zapitao se dr Grujić.
Mišljenja je da matici sada treba pomoći, jer bi to bilo u interesu svih. Smatra da bi dijaspora mogla da odigra veliku ulogu u poboljšanju ekonomskih odnosa i da joj treba dati pravu šansu. – Imamo veliki broj stručnjaka van zemlje koji bi mogli svoju otadžbinu da izvuku iz krize. Samo joj treba dati šansu i prihvatati novi način učenja i rada.
Nekoliko puta godišnje dr Grujić poseti zavičaj, a prati ga supruga Doroteja. Dok je bio mlađi i sin Nenad je odlazio sa njima.
