Pravilnik o otvaranju gerontoloških ustanova u Srbiji je star gotovo deceniju i po, a uglavnom je prilagođen otvaranju velikih domova, donedavno jedinih u matici. Kako se i u takvim ustanovama godinama čeka na krevet, preduzetnici su videli dobar posao u brizi o starijim sugrađanima. Ali, privatnici teško mogu da prikupe novac za otvaranje domova sa po nekoliko stotina, pa i više od hiljadu ležaja. Zato nije čudo što u Srbiji radi više od pedeset nelegalnih domova za stare, s tim da je inspekcija na putu da zatvori samo jedan.
– Najveći problem je sa privatnicima koji otvore dom pre saglasnosti inspektora, a onda inspekcija utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi iz Pravilnika. Ili, ako otvore bolnički smeštaj za stare ljude zavisne od tuđe pomoći i za to dobiju saglasnost Ministarstva zdravlja, a onda se bave drugim poslovima. Vlasnicima inspektori nalože da isprave propuste, što oni uglavnom i učine – kaže Suzana Paunović, načelnica Odeljenja za inspekcijski nadzor u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
Katanac na pansion
Inspekcija Ministarstva za socijalna pitanja će uskoro zatvoriti pansion za stare u beogradskom naselju Mirijevo i to će biti prvi dom na koji je stavljen katanac u Srbiji.
– Teško se gerontološkom ustanovom mogu nazvati tri iznajmljena stana u stambenoj zgradi gde je smešteno desetak korisnika, a to smo pronašli u Mirijevu – kaže Suzana Paunović.
Inspekcija je u reagovala na pritužbe komšija koji više nisu mogli da podnesu da se na hodnicima sudaraju sa nosilima Hitne pomoći i pogrebnika.
Ona preporučuje čitaocima „Vesti“ koji se interesuju za otvaranje ustanova i servisa za stare da sačekaju 2007. godinu.
– Stari pravilnik ima veoma visoke normative u vezi s prostorom i opremom, što mali privatni domovi ne mogu da ispune. Do Nove godine trebalo bi da bude završen novi Pravilnik, koji će pojednostaviti proceduru i uslove za otvaranje gerontoloških ustanova. Tada će se i zvanično dozvoljavati vlasnicima malih domova da, na primer, ne grade vešernice i kuhinje, nego da sklope ugovore sa servisima za pranje i peglanje i dobavljačima hrane. Mnogi domovi uveliko sarađuju sa domovima zdravlja i službom hitne pomoći – kaže sagovornica „Vesti“.
Bez inspekcijskog rešenja domovi ne mogu dobiti saglasnost za rad Ministarstva za socijalnu politiku, a inspektori reaguju i na prijave.
– NJih retko podnose sami korisnici jer su uglavnom zadovoljni zdravstvenom negom. Prijave pišu komšije zbog uznemiravanja, ali i rođaci korisnika, koja se sa vlasnikom sporečkaju oko plaćanja, pase tek tada sete da su ostavili člana svoje porodice u nelegalnom smeštaju – ističe Paunovićeva.
Ona kaže da inspekcija lako može da zatvori pansione bez dozvole, ali bi time otvorila novi problem – kuda sa stanarima? Zato se ostavlja rok vlasnicima da smeštaj prilagode propisima.
Na severu napredniji
Ustanova za stare najviše ima u Vojvodini i Beogradu, dok su rubni delovi Srbije bez te vrste pomoći. Suzana Paunović podseća da se domovi otvaraju tamo gde postoji potražnja, a u tome igra veliku ulogu i mentalitet naših ljudi.
– Na istoku i zapadu Srbije ima mnogo staračkih domaćinstava, ali bi ustanove za njih ostale prazne jer se razdvajanje ostarelih roditelja od porodice i ognjišta smatra sramotom. Osim toga, niko ne može da bude smešten u dom protiv svoje volje, pa smeštaj odobravaju samo centri za socijalni rad. Na severu zemlje se starost pod stručnim nadzorom odavno prihvata kao dobro rešenje, a u Vojvodini je već razgranata mreža dostave hrane u stanove i privatna medicinska nega – napominje Paunovićeva.
– Privatnici će moći da preuređuju privatne kuće i zgrade u domove za stare, s tim što će prethodno morati da ispune pravne propise o prenameni objekta, da imaju građevinski projekat, akt o urbanističkim uslovima… Prednost će se davati upravo zbrinjavanju ljudi u prirodnim uslovima jer je dom od po 500 ili 1.000 ljudi ipak poslednje rešenje za starost. Zato će se otvoriti vrata tzv. zaštićenom stanovanju starih ljudi, a proširivaće se i mreža gerontoloških usluga u stanovima – napominje Suzana Paunović.
A potencijalni vlasnici privatnih domova za stare će morati da se opredele, da li će otvarati smeštaj za brigu o starijim, ali dobro držećim ljudima, ili bolnice za stare i nemoćne.
