DR. ALEKSANDRA JOVANOVIC POOL
Za pocetak razgovora, zeleli bismo da upoznate nase citaoce sa Vasim radom u Sjedinjenim Drzavama na polju medicine. Takodje nam mozete reci nesto vise i o Vasem zivotu u Srbiji, kako ste dosli u SAD, gde ste se skolovali…
– Rodjena sam 1972. godine u Novom Sadu i tu sam zavrsila i osnovne studije na Prirodno-matematickom Fakultetu, smer Biologija. U leto 1995 sam bila primljena na letnju praksu na „University of Illinois at Chicago“ koju je organizovao nas profesor Dr Miodrag Radulovacki, koji je i zasluzan za moj dolazak u SAD . Posle zavrsetka studija sam primljena na doktorske studije na „University of Illinois at Chicago“.
Tokom doktorata objavila sam broj publikacija na temu raka debelog creva i jetre. Po zavrsetku doktorata sam se preselila u Kaliforniju, gde zivim sa suprugom i jednoipogodisnjom cerkom i radim kao naucnik na studijama raka dojke, na „University of California , Irvine“ .
Mozete nam reci nesto vise o Vasem radu na novom leku za prevenciju raka ? Koliko dugo radite na ovom projektu i kako Vase otkrice tumace ovdasnji naucni krugovi ?
– Nas rad koji je publikovan u naucnom casopisu “Science“ (Dec 1, 2006) je otvorio novu mogucnost za prevenciju raka dojke kod zena kod kojih je specifican gen, BRCA1, mutiran. Mi smo pokazali da tkivo koje okruzuje tumor ili tkivo koje je u pocetnom stadijumu razvoja tumora kod tih zena, ima veoma visok nivo progesteronskog receptora. Progesteronski receptor vezuje progesterone za sebe i aktivira prosese u celiji koji su uglavnom vezani za celijski rast i umnozavanje. Celija koja nosi mutaciju u BRCA1 je osetljivija na progesterone i umnozava se jos brze sto vodi do brzeg razvoja tumora. Zbog toga smo mi odlucili da probamo terapiju za anti-progesteronom da vidimo da li mozemo da usporimo razvitak tumora. Mifepristone (ili drugacije poznat kao RU486) je antiprogesteronski lek bolje poznat kao pilila za abortus ili “day after pill”. Rezultati su bili vise nego izvanredni – posle terapije sa antiprogesteronom nijedan od testiranih miseva nije razvio tumor (ti misevi inace razviju tumor do 6 meseci zivota).
Da li je lek testiran, i koji su izgledi da se nadje ‘na trzistu’ ?– Nazalost jos je rano reci da je lek pronadjen. Prvo je bitno da se spomene, da se ovaj lek, mifepristone, potencijalno moze koristiti jedino kod zena ciji rak tj biopsija okolnog tkiva pokaze visok nivo progesteronskog receptora. Drugo, mi trenutno radimo na modifikaciji mifepristona da bude vise prilagodjen za tretman raka a da nema los efekat na druge organe. Posle toga lek ide na klinicka ispitivanja, a to je dug process, oko 2-3 godine. Nase kolege u sirim naucnim krugovima su uzbudjeni oko ovog pronalaska i verujem da cemo videti jos mnogo, mnogo studija koje ce se vise fokusirati na progesteronski receptor.
Na kraju mozete reci nesto i o Vasem zivotu u SAD-u, konkretno da li ste aktivni u nasoj zajednici na ovim prostorima, kako provodite svoje slobodno vreme(ako ga imate). Koje Vam osobe, stvari najvise nedostaju iz Srbije? Kako ‘lecite’ nostalgiju? Putujete li za Novi Sad , i postoji li zelja da svojim dostignucima pomognete i zdravstvo na prostoru nase zemlje?
– Od kad mi se cerka rodila, slobodnog vremena je sve manje. Trudim se da odrzavam kontakt sa nasom zajednicom privatno, sa prijateljima sa naseg podrucja ili preko crkve u Irvine ( Nativity of the Most Holy Theotokos, Serbian Orthodox Parish). Uzivam da provodim vreme sa prijateljima i familijom i pogotovo da kuvam nasa jela. Po najvise mi nedostaje burek! Svaki put kad odem nazad u Chicago obavezno svratim do prodavnice “Beograd ” na svez burek i jogurt. Ali Novosadski burek mi jos lepse “legne”.
Odem svake godine u Novi Sad da posetim roditelje i sestru i siru familiju.. i da napunim baterije.
Zelja mi je oduvek bila a i jos uvek jeste da otvorim biotehnolosku kompaniju u Novom Sadu. Upornoscu i istrajnoscu sam ostvarila moj “American dream”, a nadam se da cu jednog dana i “Serbian dream”.
Intervju vodio: Nikola Simic, glavni urednik lista ‘Objektiv’
