Kako se navodi u saopštenju Poverenik je gradonačelniku Grada Beograda i predsedniku Skupštine Grada Beograda uputio pisma istovetne sadržine u kojem se osvrnuo na delove odluke koji predviđaju da kontrolori u gradskom prevozu, i bez prisustva policije, odnosno komunalne policije, mogu da vrše obradu podataka o ličnosti, odnosno da utvrđuju identitet građana.
Poverenik je ukazao i na deo koji propisuje da su građani dužni da kontrolorima daju te podatke.
S tim u vezi, poverenik je podsetio da Ustav Srbije, u članu 42, jemči zaštitu podataka o ličnosti.
Stavom 2. istog člana, određeno je da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom.
I odlukom Ustavnog suda Srbije, sa sednice od 30. maja 2012, potvrđeno je da podzakonski akti ne mogu biti valjan pravni osnov za obradu podataka o ličnosti.
Shodno navedenom, dodaje se u saopštenju, i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa da je obrada podataka o ličnosti dozvoljena ako se zasniva na nekoj zakonskoj odredbi ili na pristanku osoba o čijim se podacima radi.
„Odluka Skupštine grada je, razume se, akt podzakonske snage, pa ne može predstavljati osnov ni za ‘pravo’ kontrolora da utvrđuje identitet, odnosno obrađuje podatke o identitetu građana, ni za obavezu građana da im te podatke daju“, poručio je poverenik.
Ne dovodeći u pitanje značaj uređenja naplate javnog prevoza, povrenik je skrenuo pažnju da se to može i mora činiti isključivo u granicama koje utvrđuju Ustav i zakoni, a da navedena odluka, u delu u kome se odnosi na obradu podataka o ličnosti, po njemu, očito izlazi iz tih okvira, pa je neustavna i nezakonita.
U saopštenju se dodaje da poverenik očekuje da se nadležni organi Grada Beograda suzdrže od sprovođenja takve odluke, kako bi se izbegle moguće, a neželjene reakcije građana, i kako ne bi bilo potrebe da preduzima druge korake u skladu sa ovlašćenjima poverenika.
