U poslednjih šest godina oko 3.000 ljudi je preko ambasade Bugarske u Beogradu zatražilo državljanstvo te zemlje. Konzul Stefan Dragojev, kaže da je interesovanje naglo poraslo od kada je zvanično saopšteno da će ta zemlja od 1. januara 2007. godine postati član Evropske unije. On dodaje i da je broj zahteva za državljanstvo daleko veći, jer je većina Srba koristila bezvizni režim i zahteve predavala direktno u Sofiji.
– Poslednja tri meseca telefoni u ambasadi neprestano zvone. LJudi, različitih starosnih dobi i obrazovanja, zovu i pitaju šta im je sve potrebno da bi stekli naše državljanstvo. Kao glavi razlog uvek navode to što su im preci rođeni u Bugarskoj, međutim mi verujemo da je u većini slučajeva glavni razlog to što će sa našim pasošem imati prava kao i svi drugi građani EU – kaže Dragojev.
Novi Slovenci
Interesovanje za državljanstvo postoji i u ambasadi Republike Slovenije. Da bi se došlo do pasoša te zemlje, koja je već član Evropske unije, podnosilac mora da boravi u Sloveniji – deset godina, od čega pet neprekidno i da poseduje dokaz da nije krivično kažnjavan u zemlji iz koje dolazi. Mora da ima i obezbeđena materijalna sredstva za život, urednu dozvolu za boravak na teritoriji Slovenije, izmirene sve obaveze i da govori slovenački jezik. Sticanje državljanstva po poreklu, odobrava se do trećeg kolena. Ukoliko se zahtev podnosi na teritoriji Slovenije, taksa je 145,83 evra, a za podnošenje u konzulatu potrebno je platiti i konzularnu taksu u iznosu od 270 evra.
Ove godine preko ambasade državljanstvo je zatražilo 25 osoba, ali Dragojev veruje da se veći deo njih obratio direktno „Agenciji za Bugare u inostranstvu“ čije je sedište u Sofiji.
– Svako ko uzima bugarsko državljanstvo trebalo bi da se odrekne drugog. Potvrda o poreklu se dobija u „Agenciji za Bugare u inostranstvu“, a pored toga je potreban i dokaz da lice nije osuđivano i potvrda o zdravstvenom stanju. Na odgovor se čeka dve do tri godine, a sve takse iznose oko 2.000 dinara (oko 25 evra) – dodaje on.
Interes za podnošenje zahteva za državljanstvo veliki je i u ambasadi Republike Hrvatske, a kako kažu podnose ih osobe svih starosnih dobi i obrazovnih profila. Jedan od glavnih razloga za to mogla bi da bude i činjenica da za zemlje Evropske unije, hrvatskim državljanima nije potrebna viza.
Crnogorcima lakše
Osoba koja želi srpsko državljanstvo, mora da ispuni tri glavna uslova – da je punoletna, radno sposobna i da podnese pismenu izjavu da Srbiju smatra svojom državom. Taksa za zahtev za prijem u državljanstvo iznosi 10.090 dinara ili 128 evra. Međutim, građani Crne Gore koji su pre referenduma bili prijavljeni u Srbiji, kao i oni koji su imali prijavljen boravak 80-ih godina, plaćaju 1.250 dinara ili 16 evra. Bosna i Hercegovina je jedina država sa kojom Srbija ima ugovor o dvojnom državljanstvu. Procedura odobrenja državljanstva traje od šest meseci do godinu dana.
– Na rešavanje podnetih zahteva čeka se oko godinu dana, a Hrvatska dozvoljava dvojno državljanstvo – kaže zamenik ambasadora Branimir Lončar.
Kao i u slučaju ambasade Republike Bugarske, zahtev za hrvatsko državljanstvo se može podneti u bilo kojoj zemlji gde ta država ima diplomatsko predstavništvo. Na primer, Srbin koji živi u Nemačkoj i ima dozvolu boravka u toj zemlji, može da se obrati hrvatskoj ambasadi ili konzulatu i zatraži državljanstvo.
Državljanstvo Hrvatske može da se dobije na nekoliko načina – po poreklu, rođenjem na teritoriji te zemlje, stupanjem u bračnu zajednicu sa hrvatskim državljaninom i preko međunarodnih ugovora. Procedura traje dva do tri meseca, a potvrda o hrvatskom državljanstvu košta 220 dinara ili 2,7 evra.
