Već dve godine zaredom Nišlija Lazar Krstić (22) je najbolji matematičar među 5.000 studenata američkog univerziteta Jejl, što pokazuju rezultati nacionalnog takmičenja učesnika iz svih visokih škola SAD. On je i jedan od troje studenata iz Srbije koji su pre tri godine otišli na školovanje u prestižni svetski univerzitet, čije diplome ima i nekoliko američkih predsednika.
Od 16. godine Lazar Krstić je član Mense, udruženja najinteligentnijih stanovnika planete. Ogranak u Srbiji mu je pomogao da otputuje na studije u Ameriku posle velike mature u niškoj gimnaziji.
– U Mensi smo izračunali da je ogroman stepen verovatnoće da već sada poznajem nekog od budućih predsednika Amerike, pošto su tri poslednja, dva Buša i Klinton, i nekolicina ranijih studirali na Jejlu. Diplomaca sa Jejla ima u celom svetu, i oni se godinama posle studija među sobom ponašaju predusretljivo, kao da su još deo univerzitetskog bratstva – kaže Lazar za „Vesti“. Pre tri godine on je bio na praksi u naučnom centru Petnica kod Valjeva, kada su mu starije kolege predložile da se putem Interneta prijavi za prijemni ispit na Jejl. Uspešno je položio seriju testova na pedeset strana i osvojio stipendiju univerziteta u kome jedna godina školovanja košta 45.000 dolara. Danas privodi kraju studije matematike i političke ekonomije. Matični univerzitet i nemačka državna agencija DAD, koja stipendira strane studente, omogućili su mu da nekoliko meseci provede u „Freie universitaet“ u Berlinu, gde će se baviti istraživanjima iz oblasti ekonomske tranzicije.
Kolege oduševljene Srbijom
Izuzetan talenat za matematiku nije bio dovoljan da se Lazar upiše na Jejl.
– Tražio se i visok stepen tzv. socijalne inteligencije, sposobnosti da se uklopim u novu sredinu i pronađem zajednički jezik sa svojim kolegama i profesorima. U početku nije bilo lako, mada je pomoglo to što sam učio engleski od 7 godine. Danas sam član jednog od univerzitetskih bratstava, gde se kanališu zabava i informacije u kampusu. Dvadeset sati nedeljno radim u fakultetskom odeljenju za matematiku na podučavanju drugih studenata, kako bih zaradio za život na Jejlu. Prošle godine sam prijatelje sa Jejla, Australijanku, Nemca i Meksikanca, doveo u Srbiju, u rodni Niš. Bili su oduševljeni – priča Lazar.
– Zanima me kako se menja struktura društva na prelazu iz socijalizma u kapitalizam i tržišnu privredu, pošto i sam dolazim iz takve zemlje. Istraživanje na berlinskom univerzitetu će mi pomoći pri diplomskom ispitu – objašnjava Lazar, koji ruši uvreženo mišljenje u Srbiji da su geniji toliko posvećeni samo naučnoj oblasti u kojoj se ističu, da se odmalena pretvaraju u ekscentrike.
Omiljeni NJujork, Ilinois i Kalifornija
U SAD se iz Srbije i Crne Gore u proseku godišnje trajno naseljava između 3.000 i 3.500 građana, pokazuju podaci američke imigracione statistike. Tako je 2004. godine u ovu zemlju stiglo 3.330 naših građana, i to stotinak žena više nego muškaraca. Najviše 880 imalo je između 35 i 44 godine.
– Dve trećine su bračni parovi, jer vlasti u prekookeanskim zemljama smatraju da su porodični ljudi više motovisani da rade. Kupiće kuću, automobil i biti pouzdaniji radnici koji neće tako lako napuštati ponuđen posao – napominje Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Najviše iseljenika je statistika zabeležila u rubrici „bez zanimanja“, ali je tu reč o ljudima koji su otišli kod rođaka, objašnjava on. Od ljudi sa zanimanjem, oko 200 je iz oblasti raznih usluga, stručnjaka u tehnologiji ili laboranata, operatera u fabričkoj proizvodnji. LJudi iz Srbije najviše odlaze u državu NJujork, Ilinois, glavni grad čikago, i u Kaliforniju.
Iako mu već sama diploma Jejla na osnovnim studijama, koju će, kako se nada, steći do kraja 2007. godine, otvara mnoga vrata i u Americi i svetu, Lazar kaže da je najbliži ideji da još neko vreme ostane na ovom univerzitetu.
– Na Jejlu za diplomce postoji sistem za pronalaženje zaposlenja, a biće i dosta ponuda. Univerzitet pomaže i u vezi sa prijavljivanjima i intervjuima za posao. Za sada, mislim da ću ipak nastaviti postdiplomske studije, jer se u svetu stručnjak izgrađuje bar deset godina – napominje Lazar Krstić. O povratku u Srbiju još ne razmišlja.
