Sve više studenata iz Srbije istražuje mogućnosti da školovanje nastavi u inostranstvu, ali je i dalje malo onih kojima to uspeva. Jedan od razloga jeste što moraju sve sami da obezbeđuju, od prvih informacija do austrijske studentske vize, a prava muka počinje kada pokušaju da zarade i novac za život, svedoče oni kojima je sve to pošlo za rukom. Među njima je i Jelena Mladenović (26) iz Jagodine, kojoj je pre dve godine život promenio jedan imejl,od drugarice iz Austrije. Ona već godinu i po studira medicinu u Beču pošto je završila četiri godine studija na Beogradskom univerzitetu.
– Drugarica je godinu dana bila na studijama u austrijskoj prestonici, pa me je pozvala da joj se pridružim. Već sam razmišljala o studijama na stranom fakultetu jer sam želela veći izazov od školovanja u matici, ali nisam znala kuda i kako da odem – priča Jelena.
Na veb-sajtu bečkog Medicinskog fakulteta je pronašla šta joj je potrebno za premeštaj iz Srbije, a usput je usavršavala znanje nemačkog jezika koji je učila u školi.
– Znala sam da neće biti lako, pogotovo što sam sama organizovala odlazak, a nemam ni rodbinu koja bi mi pomogla. Kada su mi sa fakulteta u Beču javili da će me primiti na nastavak studija medicine, i moji roditelji koji ne mogu da mi priušte te studije i ja nadali smo se da ću sve uspeti upornošću i marljivošću – kaže Jelena. Ona napominje da
srpskim studentima nije lako ni u Srbiji, ali da tek u inostranstvu shvate da moraju da se bore za preživljavanje.
Paprena uverenja
Osim privatnih i pojedinačnih veza, ne postoji ni organizovana saradnja srpskih fakulteta sa Univerzitetomu Beču, a Mirko Jovanović objašnjava da većina studenata u Srbiji ni ne zna da su im vrata bečkih fakulteta otvorena.
– Onima koji su to saznali, država ne samo da ne pomaže, već koristi priliku da im papreno naplati svaki dokument ili uverenje koji su im potrebni za studije u inostranstvu.
– Upravo u to vreme, na Medicinskom fakultetu u Beču je počeo da se sprovodi novi, složeniji program studiranja, a nisu mi priznati ni svi ispiti sa Beogradskog univerziteta.
Da bih se dokazala pred austrijskim kolegama, morala sam tri puta više da radim, a pre upisa na fakultet da završim kurs nemačkog jezika. Tada su počele muke s novcem – priča Jelena. Za produženje studentske vize, ona je morala da podnese dokaz iz banke da ima 6.000 evra na računu za jednu godinu ili da će neko za nju pružiti garancije za boravak. Od srpskog fakulteta i svoje države nije dobila pomoć, a teško je išlo i s traženjem posla.
– U Beču ima mnogo lekara i medicinskih radnika koji su došli iz Srbije, ali oni ne žele da izađu u susret svojim zemljacima. Moje kolege i ja dobar deo dana i noći pored učenja provodimo u razmišljanju kako obezbediti novac za naredni mesec – kaže Jelena. NJene reči potvrđuje i njen vršnjak Mirko Jovanović, koji je na studije šumarstva u Beču došao kao apsolvent Beogradskog univerziteta.
Rade i na crno
– Školarina na bečkim fakultetima je između 350 i 720 evra po semestru, a studenti moraju da zarade za stan, hranu, prevoz i osiguranje – kaže za „Vesti“ Dejan Ristić, urednik dijasporskog lista „Novi glasnik“ i novinar koji se godinama bavi problemima srpskih studenata u Beču.
– Pošto prema austrijskom zakonu studenti ne mogu da prihoduju mesečno više od 310 evra, srpski državljani se snalaze na razne načine, pa rade ni a crno jer je u Beču za jedan mesec potrebno za život najmanje 600 evra – ističe Ristić.
– Propisi u Austriji su protivrečni. Naši studenti imaju pravo da rade, ali mogu da zarade samo 333 evra mesečno, s tim da na računu u banci moraju da imaju 800 evra za pokrivanje mesečnih troškova života. čak i radnu dozvolu je teško dobiti jer je od prošle godine propisan mali i nedovoljan broj studentskih radnih dozvola – kaže Mirko. Kao i Jelena, on je krenuo u Beč pošto je dobio imejl, zapravo adresu nepoznate koleginice u Beču, od svog profesora sa Beogradskog univerziteta. Koleginica mu je pružila prve informacije o studijama, poznanici dali garancije za dobijanje vize, a najviše, nekoliko meseci, čekao je studentsku vizu od austrijske ambasade u Beogradu.
