U ovom mestu u blizini Vukovara žive Srbi. Uglavnom su poljoprivrednici, ali svakog dana ih je sve manje jer su mnogi u potrazi za boljim životom otišli u strane zemlje. Oni koji su ostali, suočeni sa svakodnevnim iseljavanjem, nastoje da obogate društveni život, ali i očuvaju nacionalni i verski identitet. Davne 1818. godine u ovom je mestu izgrađena pravoslavna crkva posvećena Svetoj Petki. Ova svetinja, odolevši ratnim razaranjima, i danas okuplja pravoslavni narod na istoku Hrvatske.
Banovci se nalaze na samoj granici Hrvatske sa Srbijom, 18 kilometara udaljeni od Vukovara i 14 od Šida. Pripadaju Vukovarsko-sremskoj županiji i mogu da se pohvale dobrom saobraćajnom povezanošću jer kroz Banovce prolazi i železnica i magistralni putu Vinkovci-Šid. Dolaskom u ovo selo uočavamo zanimljivost, putnik koji odluči da koristiti drumski saobraćaj nailazi na informativnu tablu koja ga na ulasku u selo obaveštava da stiže u Banovce. I železnička pruga dovodi u isto mesto, ali drugačijeg naziva jer tabla putniku kazuje da se nalazi u Šidskim Banovcima. Ime mesta promenjeno je nakon poslednjeg rata, što lokalno stanovništvo nije u potpunosti prihvatilo.
– U našem komšiluku postoji mesto Vinkovački Banovci u kojem takođe žive većinom pravoslavni Srbi, a našem mestu je nakon reintegracije iz naziva uklonjeno „Šidski“ i ostali su samo Banovci. Pre toga, kao i danas, kada pominjete mesto Šidski Banovci mnogi pomisle kako se nalazimo u Srbiji. Međutim, mi smo 7 km udaljeni od granice i Tovarnika. Još postoji na železničkoj stanici tabla Šidski Banovci i mi koji ovde živimo i dalje kažemo Šidski Banovci- objašnjava Rade Ralić.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine ovde je živelo 432 stanovnika, a danas nedostaje polovina Banovčana.
– Naše mesto je nekada brojalo i preko 700 stanovnika, a danas imamo između 70 i 80 domaćinstava sa oko 200 stanovnika. Najveći broj ljudi je otišao zbog tog nesrećnog rata, a zatim i zbog zaposlenja. Teško se živi i jedina svetla tačka i kičma našeg sela je firma Banovci d.o.o. gde imamo 15 stalno zaposlenih radnika. Kako se bavimo proizvodnjom šećerne repe i semenskih roba, od početka maja pa do kraja avgusta ovde radi još 15 do 25 radnika. Ljudi se snalaze na sve moguće načine kako bi radili i zaradili platu. Ovde žive uglavnom poljoprivrednici, međutim jako je malo mladih ljudi jer su oni otišli „trbuhom za kruhom“- objašnjava Ralić koji je voditelj proizvodnje u firmi Banovci d.o.o.
Smanjuje se broj mladog stanovništva, a problemi rastu
Banovci pripadaju opštini Nijemci u kojoj Srbi nemaju političku vlast i to svakako otežava nastojanja pojedinih pripadnika srpske zajednice da omoguće opstanak i razvoj srpske zajednice. Iako je saradnja sa predstavnicima opštinske vlasti zadovoljavajuća, problema ne nedostaje. Fudbalski i Šahovski klub „Borac“ te Udruženje penzionera nosioci su društvenog života, a opstaju zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca koji neretko ulažu i vlastita sredstava kako bi realizovali planirane aktivnosti. Najviše im nedostaje adekvatan prostor poput nekadašnjeg Doma kulture. Na tom prostoru bi organizovali druženja, ugostili prijatelje te svakodnevni život meštana obogatili kulturnim i zabavnim programima.
– Nemamo gde da se družimo! Dom kulture je uništen. Imali smo obećanja da ćemo preko evropskih fondova dobiti sredstva za obnovu međutim, do toga nije došlo. Nedostaju nam prostorije gde bi organizovali proslave. Imamo seosku salu i to nam je sve. U njoj pravimo krštenja, venčanja i daće posle sahrana. Sportski klubovi bi teško opstali da nema pojedinaca koji ulažu svoja vlastita sredstva i vreme. Nedavno je opština kupila traktor za košenje, tako da se borimo uz njihovu pomoć- priča Ralić.
Iako se teško nose s ovim problemima, druželjubivi i gostoprimljivi Banovčani, pronađu način da se okupe i zajedno obeleže srećne i tužne trenutke. Ipak, najteže je izboriti se s nedostatkom radnih mesta, ovaj gorući problem primorao je mnoge stanovnike Banovaca da posao traže u stranim zemljama zbog čega masovno napuštaju svoja plodna polja. Gotovo da ne postoji porodica u kojoj neko od mlađih članova nije u inostranstvu te svoju rodnu kuću i roditelje posećuje samo tokom godišnjih odmora.
– Osnova svega je posao, ako nema posla ljudi odlaze, a ostaje stari narod. Mladi jako teško žive, od 15 zaposlenih u našoj firmi njih desetak je mlađih i upravo zbog tog posla su i ostali u Banovcima, imaju porodice i decu. Međutim oni mlađi koji nemaju posao, svakodnevno odlaze, danas ih je mnogo u Irskoj i Nemačkoj. Ljudi se svakako snalaze u ovim teškim vremenima- priča Rade.
Sve je manje mladih porodica i zbog toga su u Banovcima sve praznije učionice osnovne škole. Nekada je škola nosila ime po junaku NOB-a rođenom u ovom selu „Slobodan Bajić Pajo – Ilača – Banovci“, ali kao i mestu i školi je naziv promenjen. Danas se u OŠ „Ilača-Banovci“ po modelu „A“ odnosno na srpskom jeziku i pismu školuje tek jedno manje odeljenje.
– Nekada kada sam ja išao u školu jedan razred u generaciji imao je 27 učenika, a sada komplet škola ima 20 učenika. Iduća školska godina, prema informacijama koje imam, započinje s 22 đaka, pa možemo reći da je to mali porast- teši se Rade Ralić koji je ujedno i predsednik crkvenog odbora pravoslavne crkvene opštine šidskobanovačke.
Pravoslavni hram Svete Petke – 200 godina postojanja
Šidski Banovci pripadaju pravoslavnoj eparhiji Sremskoj. Teritorijalno se nalaze u Hrvatskoj, a crkvena opština Šidskobanovačka pripada šidskom arhijerejskom namesništvu sa sedištem u Šidu i deo je eparhije čije je sedište u Srbiji tačnije u Sremskim Karlovcima. Specifičnost je ovo koja ne ometa verski život pravoslavaca koji se puna dva veka sabiraju u Crkvi prepodobne mati Paraskeve.
– Sveta crkva ima svoju misiju, a to je sakupljanje naroda, za crkvu nema granica, narod je pravoslavni i sa jedne i sa druge strane. Pravoslavna eparhija Sremska sa sedištem u Sremskim Karlovcima na teritoriji Republike Hrvatske ima tri crkvene jedinice. Pored ove u Šidskim Banovcima imamo crkvene opštine Gornji Tovarnik i Ilok. Za vreme Drugog svetskog rata i poslednjeg rata u Hrvatskoj sve tri crkvene jedinice su dosta stradale. Njegovo preosveštenstvo episkop sremski gospodin Vasilije, zajedno sa crkvenoopštinskim upravnim odborima, sveštenicima i saradnicima na terenu trudi se da podigne ono što je porušeno, da unapredimo crkveni život. Zato je značajno i naše sabiranje u Šidskim Banovcima, 22. Septembra, kada će njegovo preosveštenstvo služiti svetu arhijerejsku liturgiju da sabere narod kako parohije Šidskobanovačke tako i narod mimo eparhije Sremske- rekao je arhijerejski namesnik šidski, protojerej-stavrofor Radomir Mišić.
Obeležavanje velikog jubileja, dvesta godina crkve, najavljenog 22. septembra značajno je i zbog činjenice da Crkva Svete Petke deli sudbinu većine pravoslavnih svetinja u Hrvatskoj. Izdržala je razaranja i pretrpela značajna oštećenja tokom poslednjeg rata. Pre 4 godine obnovljen je zvonik i sanirana su zvona.
– Crkva datira iz 1818. godine. Ikonostas je nastao između 1836. i 1840. godine. U prethodnom ratu ova je crkva bila dosta oštećena, izrešetana gelerima, zvonik je bio porušen, a krov propao. Dosta je stradala što se može videti i danas, tako da nam predstoji obnova i rekonstrukcija. Trudimo se da ovu svetinju zanovimo, da kao što su naši parohijani pre dvesta godina, krenemo da je gradimo i osvežavamo da ona ponovo zablista. Poslednju rekonstrukciju crkve imali smo pre 4 godine kada je uređen kompletan zvonik, elektrifikacija zvona i saniranje zvona iz prethodnog rata. Do tada se zvonilo na jedno zvono, koje je bilo oštećeno. Prošle godine smo izvršili izolaciju kapilarne vlage, presecanjem zidova crkve što je bilo jedan od najvažnijih koraka jer su zidovi bili ruinirani i otpadali su delovi maltera. Nakon sušenja na redu je malterisanje, krečenje, a zatim i postavljanje ograde oko svetog hrama. Kruna bi bila izgradnja Svetosavskog doma u porti, kako bi narod imao gde da se okupi. Da se uz duhovni i narodski razgovor okupimo oko svetinje da ovo selo vaskrsne i u pogledu nataliteta i broja stanovnika. Ne samo da ova svetinja vaskrsne jer ako svetinja vaskrsava bez naroda onda to nije crkva, narod je sastavni deo crkve- rekao je paroh šidskobanovački, jerej Nikola Gvozdenović.
Uskoro će pravoslavni vernici u Banovcima proslaviti dvesta godina postojanja svog hrama. Obnova pravoslavne svetinje, veruju obnoviće i veru mladih u budućnost, obogatiti društveni život, zaustaviti iseljavanje i promeniti tužnu sliku pustih ulica, kuća i školske zgrade.
The post Život Srba u Šidskim Banovcima appeared first on srbi hr.
