Prestižni lokal „Kafana“, u najelitnijem delu mađarske prestonice, blizu čuvene Vaci ulice, među posetiocima poznatiji kao „Srpska kafana“ za nepunu godinu dana rada, kao u „zlatnom“ osamnaestom veku, počeo je da okuplja veliki broj visokoobrazovanih ljudi iz regiona. I to svih profila i – raznih nacija. Smenjuju se „partiji“ diplomata, književnika, slikara, glumaca, pedagoga, političara, muzičara… I svi vole srpsku kuhinju!
Tokom osamnaestog i u prvoj polovini devetnaestog veka, najbrojniji vlasnici stanova, trgovačkih i zanatskih radnji, ali i nadaleko čuvenih kafana u elitnoj budimpeštanskoj Vaci ulici bili su – Srbi! A onda su, što politički, što ratni vihori – sve to oduvali! Danas niko ni sa setom ne može da govori o tom vremenu, jer u njemu nije živeo, ali na osnovu pročitanog može da stvori „živu“ sliku. Ko u tome uspe, vrlo lako uvidi bogatstvo sadržaja koje Srbi mogu da stvore (i sebi i drugima) gde god da žive, bez obzira na vreme. Najveća žal možda ipak ostaje za nestankom ondašnjih – srpskih kafana. Jer, u njima se odvijao diplomatski, kulturni, obrazovni, književni, slikarski, glumački, muzički, ljubavni, gastronomski i ko zna još sve – kakav život…!
Umetnička galerija
„Kafana“ je i svojevrsna likovna galerija! Svakih mesec dana smenjuju se izložbe slika, uglavnom mladih umetnika.
– Omogućili smo im da izlažu svoje radove i da pri tom možda nešto i prodaju. Od te prodaje mi ne uzimamo ništa, ali imamo drugu vrstu koristi: mesečno osvežavamo „Kafanu“ novim slikama, uvek je nešto novo i ne moramo da brinemo o enterijeru. Gosti primećuju svaku promenu i to je dobro – kaže Anđelić.
A onda, posle skoro veka i po pauze Nenad Anđelić je u aprilu 2006. otvorio – srpsku „Kafanu“! Kafana ima ćirilično „F“ u sredini naziva i latinično „N“ simbolišući srpsko-mađarsku jezičku kombinaciju. Kuhinja je srpska i mediteranska, muzika od francuskih šansona do dragačevskih trubača (zavisno od društva koje je prisutno), goste ne dočekuju uniformisani konobari, atmosfera je domaća, opuštena… U restoran, kao pre vek i po, dolaze gosti svih profila, ali i nacija. „Kafana“ je na putu da za nepunu godinu dana – postane institucija!
– Pošto je Vaci ulica blizu, svi restorani žele da pridobiju turiste, ali mi tražimo stalne goste. I dolaze nam mnogi. I sve češće! Iz bivše SFRJ predstavnici ambasade Slovenije i BiH su najveći ljubitelji srpske kuhinje, a stalni gosti su i članovi diplomatskog kora Rusije i Ukrajine. U restoran porodično dođu i Srbi iz Budimpešte i svih okolnih mesta. U tim prilikama puštamo samo srpsku muziku! Svake dve nedelje, inače, uživo gostuje i neki od orkestara, srpskih ili mešovitih, iz Mađarske – kaže za „Vesti“ vlasnik „Kafane“ Nenad Anđelić, inače rođeni Novosađanin, koji je pre Mađarske u ugostiteljstvu radio i u Nemačkoj.
On ističe da mu je drago što je lokal u petom kvartu koji je tradicionalno važio kao srpski! Blizu je, naime, Srpska ulica, Srpska crkvena pravoslavna opština, srpski hram „Svetog Georgija“, zavod Tekelijanum…
