Malo je azilanata u Švedskoj koji imaju pasoš. Ponekad izbeglice stvarno ne mogu da ga dobiju u svojoj zemlji, ali najčešće se radi o osobama koje nemaju pravo da ostanu u Švedskoj, pa zato – bacaju dokumenta.
Među izbeglicama sa Kosova su Marko i Vesna, koji su u Švedskoj već tri i po godine, a od letos su počeli da se kriju po drugi put. Pretprošle jeseni kad je Zakon o privremenoj amnestiji azilanata stupio na snagu usudili su se da izđu „na svetlo dana“ i predaju svoj zahtev na novo razmatranje. Dobili su negativan odgovor. Žive u malom stanu svojih poznanika, a novac za hranu dobijaju preko đakona Luteranske crkve.
– Nismo mogli da dobijemo dozvolu, jer nemamo dece – priča Marko, čija se supruga Vesna, kako sama kaže, leči „tabletama protiv glasova po noći“.
– Ne mogu da spavam noću, jer moram da čuvam suprugu. Ona hoda u snu, pokušava da otvori prozor i da skoči. Ovo je užasan život.
Marko dodaje da uporno traži posao, jer se nada se da će ga to izvući iz lavirinta u komese našao: „Stalno sedim kod kuće, kao da sam lud. Izlazim napolje samo po mraku. Nikog nije briga za nas“.
Švedska, bez obzira na svojih devet miliona stanovnika, spada u zemlje koje su primile najviše azilanata u EU. Prošle godine izbeglice iz Srbije i Crne Gore su sa više od 2.000 azilanata (posle Iračana), bile najbrojnije. Iz drugih bivših republika SFRJ znatan broj je zabeležen samo iz BiH odakle je došlo 234.
– Pravo na azil dovodi se u pitanje jer previše ljudi organizuje useljavanje vlastite rodbine i prijatelja zbog lečenja ili ekonomskih razloga – kaže Merit Vager, ombudsman za izbeglice.
Najveći broj nema pravo na azil, ali odbija da se vrati posle odluke o proterivanju. Pokušavaju da ostanu ilegalno i tada dolaze u tešku situaciju, bez ikakvih prava, često grubo iskorišćavani. Nemaju kome da se žale i prisiljeni su da prihvate najlošije uslove rada. Najviše ih ima na poljoprivrednim poslovima. Mnogi pokušavaju da dobiju pomoć od svojih zemljaka.
– Kao i svugde postoje heroji i loši ljudi – priča Paul Berkhuizen, pripadnik jedne grupe za pomoć azilantima i objašnjava da postoje i obični Šveđani koji pomažu izbeglicama. – To zavisi od slučaja do slučaja. Ali najaktivnije su organizovane grupe za pomoć. Oni su moji heroji.
