U organizaciji Srpskog narodnog veća i Opštine Kistanje u Varivodama i Gošiću održane su komemoracije i služeni parastosi za 16 starijih žrtava srpske nacionalnosti ubijenih u tim selima avgusta i septembra meseca 1995. godine nakon operacije „Oluja“. Dana 27. avgusta 1995. ubijeno je sedam meštana Gošića, a 28. septembra, mesec i po dana nakon „Oluje“, ubijeno je i devet meštana obližnjih Varivoda. Svi ubijeni u tim selima, u kojima ni ranije ni u vreme zločina nije bilo ratnih aktivnosti, bili su civili, a ni nakon 23 godine za njihovu smrt niko nije osuđen.
Obeležavanje tužne godišnjice počelo je parastosom, koji je služio episkop dalmatinski Nikodim, sa sveštenstvom Eparhije dalmatinske.
– Iako sam jutros rano razmišljao o o besedi za današnji dan, pročitao sam nešto iz govora Borisa Miloševića što je upečatljivo ostavilo utisak na mene. Video sam u toj objavi da piše da su ovi ljudi, koji su postradali, a koje smo mi pomenuli danas u molitvi, skoro dva meseca nakon“Oluje“, stavili bele krpe na svoje kuće, kao znak da su tu i da se nadaju da su na neki način zaštićeni, jer je taj znak uvek bio znak mira. Nadali su se da će biti pošteđeni i da će nastaviti da žive. Međutim, upravo taj znak mira, koji se vekovima stavljao kada je je neko hteo da pokaže da dolazi pod imenom mira, je bio znak koji je uputio na njih, da se nalaze u kućama, gde su posle postradali, gde su ubijani pod znakom mira, braćo i sestre. Ubijani su zato što su bili drugačiji, zato što su bili pravoslavni, zato što su bili Srbi – izjavio je u svojoj besedi nakon parastosa episkop Nikodim.
Pupovac: „Želim kazati samo jedno: nemojte se bojati!“
Prisutnima se obratio i saborski zastupnik i predsednik SDSS-a Milorad Pupovac.
– Ovih sedam Berića, zajedno sa Dukićem i Pokrajcem, zbog svoje pozne dobi i zbog svoga osećaja da su ljudi koji drugima nisu počinili ništa zbog čega bi ih neko trebao kažnjavati ili zbog čega bi neko trebao posezati za onim što pripada samo ovlaštenim izricateljima kazni, bilo da je reč o Božijem ili ljudskom sudu. Ti ljudi su ostali u svojim kućama, kao što reče vladika Nikodim, imali su na svojim kućama bela platna, koja su trebala biti znak mira, odsustva spremnosti na bilo koju agresiju prema onome koji može ući u njihovo dvorište ili pokucati na njihova vrata – znak da su u njima ljudska čeljad i da ako neko, kao što se masovno činilo, krene paliti kuće zna da u tim kućama žive ljudi. Ništa im od toga nije pomoglo. Zato što oni koji su ušli u njihova dvorišta nisu došli ni sa kakvim dobrim namerama, nego su došli da bi ubijali, pljačkali i palili, kao što su ubijali, pljačkali i palili danima i nekoliko godina nakon „Oluje“. Na sednici Vlade Republike Hrvatske te godine, nakon što se ovaj zločin dogodio, tadašnji ministar unutrašnjih poslova izvestio je Vladu i predsednika Vlade, stoji u zapisniku sa te sednice, da je ovde u Varivodama ubijeno devetoro ljudi, da su ti ljudi mahom starije životne dobe i da su svi ubijeni vatrenim oružjem. Tako stoji i tako piše u zapisniku, kako je izgovorio tadašnji ministar unutrašnjih poslova. Dovoljno zato da nadležne sudske institucije, da nadležni istražni organi pokrenu postupke, bez rezervi, bez zadrške, odlučno. Jer, uzeti devet ljudskih života, opljačkati i zapaliti, u uređenoj državi, u državi koja želi poštovati građanska i ljudska prava nije moguće. I neki ljudi, doista, jesu bili optuženi, ali optužba nikad nije izrečena… Želim kazati samo jedno: nemojte se bojati! Šta god oko nas neko govorio, kako god oko nas netko pokušao raditi, nemojte se bojati! Bojte se svojih grehova, a tuđih grehova neka se boje oni koji misle da ih ne čine ili koji misle da kazne nema. Neka je večni pomen ovde mučki ubijenim meštanima Varivoda i svih drugih naselja u razdoblju “Oluje” i nakon nje – izjavio je Pupovac.
Zločinci i dalje nisu procesuirani
Prisutnima se obratila i osnivačica i voditeljica udruge “Dokumenta“ Vesna Teršelič.
– Danas ovde pamtimo ubijene civile, ubijene starice i starce, koji su ovde ubijeni više od mesec dana nakon okončanja vojno-redarstvene akcije „Oluja“. Sećamo se i civila koji su ubijeni u toku i nakon operacije „Oluja“, sećamo se i svih ubijenih u ratu. U ovom času, kada zapravo opet svedočimo valu mržnje, valu netrpeljivosti i verbalnom nasilju koje prerasta u fizičko nasilje, kad se svi moramo pitati da li se zapravo približavamo fašizmu… S jedne strane imamo žrtve, a s druge strane je jako bitno da jedni drugima pružimo ruke i nađemo način da budemo jedni sa drugima, kao podrška, jer je ovo država svih nas, pa i Srba i ostalih nacionalnih manjina. Ovo je trenutak kada treba da se zapitamo koliko smo spremni jedni druge prihvatati i živeti jedni sa drugima u solidarnosti i miru – rekla je Vesna Teršelič te dodala da je sada red na hrvatsko pravosuđe da konačno reši ovaj slučaj.
– Hrvatsko pravosuđe pred sobom još ima ogroman posao. Ovaj zločin, zapravo, još nije završio kaznenom pravdom, nije završio presudom ni prvostepenom ni pravomoćnom, kao ni mnogi drugi zločini počinjeni toekom i nakon „Oluje“… Danas pamtimo samo starice i starce ubijene u Varivodama,mada se primarno sećamo njih pred njihovim porodicama, koje su se hrabro borile i još uvek bore za pravdu – zaključila je Teršelič.
Nakon toga, usledio je govor zamenice župana Šibensko-kninske županije Anje Šimprage.
– Mi ovde danas komemorišemo naše žrtve, srpske civilne žrtve, gde je u selu Varivode ubijeno devet srpskih civila, a u selu Gošić ubijeno je njih sedam. Vrlo je bitno naglasiti da mi u Varivodama i Gošiću svake godine održavamo komemoracije. Jedini koji je pravomoćno osuđen za ubistva nad srpskim civilima jeste zapovednik Božo Bačelić, za ubistva na Prokljanu i Mandićima, a za sve ostale žrtve niko nije pravomoćno osuđen – naglasila je Šimpraga.
Za zločine u Varivodama i Gošiću suđeno je šestorici hrvatskih vojnika, ali su oslobođeni u sudskom postupku.
– Mi se nadamo, a i uvek ponavljamo, da je ovo pravna država, da verujemo u institucije, te da će jednog dana pravomoćno biti osuđeni oni koji to trebaju biti – rekla je Anja Šimpraga.
Nakon parastosa parastosa i obraćanja u Varivodama, prisutni su posetili i susedno selo Gošić, gde je položeno cveće u znak sećanja na stradale srpske civile.
Obeležavanju stradanja srpskih civila u Varivodama i Gošiću prisustvovao je Veran Matić, posebni izaslanik predsednika Republike Srbije za rešavanje pitanja nestalih osoba sa Hrvatskom, Krešimir Partl, izaslanik Predsednika Hrvatskog sabora i predsednika Vlade RH, predstavnici ambasade RS u Hrvatskoj, Marko Jelić,gradonačelnik Knina, kao i njegov zamenik Željko Džepina, članovi porodica i udruženja žrtava ali i brojni srpski predstavnici županijskih i lokalnih vlasti sa područja Šibensko-kninske i Zadarske županije.
Šesnaestero Srba ubijeni nakon „Oluje“ u svojim kućama
Da podsetimo, u selu Gošić 27. septembra 1995. godine ubijeno je sedmoro Srba, dok se zločin u Varivodama dogodio 28. septembra 1995. godine i tada je ubijeno devetoro starijih Srba, koji su ostali u svojim kućama nakon „Oluje“.
U Varivodama su kobnog dana ubijeni Dušan Dukić (59), Špiro Berić (55), Jovo Berić (75), Jovan Berić (56), Radivoj Berić (69), Marija Berić (69), Milka Berić (67), Marko Berić (82) i Mirko Pokrajac (84), dok su , jednako surovo u susednom Gošiću ubijeni :Savo Borak (70), Vasilj Borak (68), Grozdana Borak (75), Marija Borak (81), Kosovka Borak (77), Milka Borak (75) i Dušan Borak (56).
Za zločine u Gošiću i Varivodama sumnjičilo se šestoricu pripadnika hrvatskih redarstvenih snaga, no nakon postupka pred Županijskim sudom u Zadru te ponovljenog suđenja na Županijskom sudu u Šibeniku optuženici su oslobođeni krivice, čime je istraga vraćena na početak, i to protiv nepoznatih počinitelja, pripadnika Hrvatske vojske. Temeljem odgovornosti Republike Hrvatske pojedini članovi porodica žrtava sudski su ishodili odštete za stradanja svojih najbližih.
The post Varivode i Gošić – 23 godine zločina bez kazne appeared first on srbi hr.
