Protest protiv najavljenog smanjenja broja tenkova vojske Srbije dok traju pregovori o Kosovu i Metohiji
Spasimo srpske tenkove
Kao građanin Srbije tražim od vas obustavu najavljenog smanjenja broja tenkova Vojske Srbije na manje od 250, sve dok traju pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije.
Poštovani prijatelji: Pozivamo vas sve na zajedničku akciju SPASIMO SRPSKE TENKOVE – SPASIMO SRPSKE ŽIVOTE spasimotenkove@gmail.com
u cilju sprečavanja najavljenog uništenja važnog dela preostalog vojnog potencijala Srbije u ovom, izuzetno opasnom trenutku u kojem se država Srbija nalazi.
Poruka koja sledi našisana je i kao analiza i kao poziv na akciju. Ako se sa njom slažete, molimo vas da je kopirate kao elektronsku poruku, dodate svoje ime i prezime na kraju i uputite je elektronskom poštom na adresu:
Ministarstva odbrane: ministar.odbrane@mod.gov.yu
Predsednika Vlade: predsednikvladesrbije@srbija.sr.gov.yu
Predsednika Republike Srbije: kontakt.predsednik@predsednik.yu
Ministru odbrane Republike Srbije
U veoma teškim, neizvesnim pregovorima koji su u toku, a koji dovode u pitanje teritorijalnu celovitost Srbije, prodaja čak i jednog tenka predstavljala bi pogrešan signal, znak da Srbija nije spremna da upotrebi sva sredstva koja su joj na raspolaganju da bi zaštitila svoju zemlju i svoj narod. Štaviše, takav bi potez dodatno odmogao našoj pregovaračkoj poziciji, svodeći naše argumente na čistu retoriku lišenu sredstava praktičnog delovanja i nužne, odbrambene reakcije.
Argumenti da su pomenuti tenkovi zastareli bili bi prihvatljivi samo u slučaju da se planira kupovina ili proizvodnja novih, modernijih tenkova koji bi ih zamenili tako da nijednog momenta ne opadne nivo borbene gotovosti, što, koliko je poznato, nije slučaj. Isto tako ni argument da ti tenkovi ne mogu da se prilagode modernim zapadnim standardima ne stoji jer su slične tenkove Izrael i Rumunija uspešno i jeftino modifikovali i modernizovali.
Argumentu da je njihova prodaja deo neke međunarodne obaveze koju smo prihvatili odgovaramo argumentom da će Srbija, čim bude uverena da će se međunarodno pravo i pravni poredak poštovati kada je reč o očuvanju celovitosti njene državne teritorije, biti u potpunosti spremna da izvrši obaveze prema tom istom međunarodnom poretku.
Jasno je, na primer, da je dokumentima OEBS-a i Dejtonskim sporazumom određena srazmerna brojčanost oružanih snaga država bivše SFRJ, ali je isto tako jasno da su Helsinškim završnim aktom i tim istim Dejtonskim sporazumom garantovane i granice Republike Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i Republike Srbije. Nasilno ili bespravno menjanje granica jedne od država potpisnica ruši ceo Dejtonski sporazum, Tehnički sporazum i Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 i sve što iz njih proizilazi, uključujući i ceo Helsinški poredak u Evropi, na osnovu kojeg OEBS i funkcioniše. Dosadašnji tok pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije pokazao je spremnost jednog dela međunarodne zajednice, većinom zapadnih država, da podrije sam temelj dosadašnjih sporazuma, kao i sam temelj međunarodnog poretka zasnovanog na suverenitetu država i nepovredivosti granica. Dok se država Srbija u potpunosti ne uveri da to nije tako, dužna je da ostane u pripravnosti radi eventualne potrebe odbrane njenih legitimnih, zakonitih interesa.
Onaj ko redukuje vojne kapacitete i na taj način slabi našu sposobnost za odbranu ugrožava ne samo odbranu naših nacionalnih interesa već i na taj način destabilizuje demokratski poredak i umanjuje šanse za modernizaciju Srbije.
Pozivam vas da u ovom trenutku, kada svi državni resursi treba da budu u maksimalnoj pripravnosti, obezbedite njihov pun kapacitet. Kada je reč o odbrani zemlje, dobro je poznato da je najbolja odbrana odvraćanje od same mogućnosti napada, dok je razoružana zemlja – a Srbija je tokom poslednjih nekoliko godina dovedena na ivicu razoružanja – najpogodnija meta za agresiju i značajan faktor nestabilnosti u regionu. Svaki politički potez ima izuzetan značaj u vreme kada se vodi diplomatska borba za o(p)stanak Kosmeta unutar granica Srbije. Smanjenje broja tenkova i slabljenje naše vojske je signal koji bi mogao da pokoleba i učini ravnodušnim naše prijatelje i saveznike.
Zato tražim od vas da, dok se ne uspostavi stabilnija situacija na terenu i u okruženju, sprečite ovaj korak u razoružavanju Srbije i destabilizacije celog područja. Najavljenim smanjenjem borbene sposobnosti naše vojske dovodite u opasnost ne samo njenu teritorijalnu celovitost već i ugrožavate bezbednost i živote njenih građana, lišavajući ih adekvatnih sredstava odbrane u nesigurnim vremenima. Smanjenje borbene sposobnosti naše armije može samo da privuče nevolje i pojača aspiracije prema našim teritorijama onih koji nam ne žele dobro.
Kako je i danas u modernom svetu bezbednost na prvom mestu svako ko je na ovaj ili onaj način ugrožava predstavlja generatora rizika i destabilizacije. Stoga će svako ko smanjuje sposobnost naše zemlje da se nosi sa bezbednosnim izazovima rizikovati i političku i krivičnu odgovornost. U slučaju da se oglušite o ovaj, više nego razuman, protest postajete odgovorni za štetu nanetu nacionalnoj bezbednosti i vitalnim interesima našeg društva.
_______________
Potpis
Vojno tehnički institut ne može da radi
Beograd – Dešavanja u Vojsci SCG i Ministarstvu odbrane u vezi sa otkazima prekobrojnim civilima pogodili su ne samo one koji su ostali bez posla, već i njihove kolege na koje je prevaljen posao koji ne mogu sami da obavljaju. Naravno da to nije slučaj u svim sektorima Ministarstva i vojske, ali je u tom pogledu Vojno tehnički institut specifična institucija. Naime, iz ove institucije koja je bila nosilac razvoja domaće namenske industrije otpušteno je oko 400 zaposlenih što je oko 40 odsto od ukupnog broja civila koji su radili u Institutu.
Jedan od zaposlenih na VTI koji je želeo da ostane anoniman kaže za Danas da je ovakvo smanjenja broja zaposlenih potez sa dalekosežnim posedicama za zemlju. Među otpuštenim civilima je oko 150 visoko kvalifikovanog kadra, uključujući i nekoliko doktora nauka i magistara. Kao posledica ovakvih rezova je i to što mnoge tehničke oblasti neće biti u funkciji. Sagovornik Danasa podseća da je VTI sa svojim projektima i inovacijama bio nosilac razvoja svih sredstava koja su bila ponos naše namenske industrije kao što su tenk M 84, bacač raketa Orkan, avion Galeb G 4, helikopter Gazela…
Institucija je, tvrdi sagovornik Danasa, sada nefunkcionalna, jer mnogi njeni delovi više ne funkcionišu – ostaju bez kritične mase za razvojne projekte. On navodi da se eksperimenti ne mogu raditi jer su pojedine laboratorije ostale bez tehničara i upozorava da takvo stanje može dovesti do urušavanja Vojno tehničkog instituta.
Zbog nemogućnosti rada pojedina područja kao što je korozivna zaštita su se ugasila, a bila su jedina u zemlji. Sagovornik Danasa objašnjava da, iako je rečeno koliko ljudi u ovom institutu može da bude na budžetu to ne znači da nije moglo da ih na radnim mestima bude i više. VTI kao visoko cenjena naučna ustanova je mogla da deo aktivnosti usmeri na civilne programe i projekte i da razliku u fondu za plate određenu budžetom nadoknadi angažovanjem na tržištu. Kao najveću primedbu on iznosi to što nije ni pokušano da se pronađe neko alternativno rešenje kao što je delimično samofinansiranje kao i učešće na naučno istraživačkim projektima koji su od interesa za civilne programe.
Inače, slična sudbina zadesila je i ovakve institute u nekim zemljama istočnog bloka, ali su oni bili vezani za Varšavski pakt, a VTI je već radio na civilnim programima. U VTI stoji oprema vredna nekoliko miliona evra. Niko od tih struktura nije pokušao da dođe do adekvatnog rešenja. Kao posledica svega može doći do urušavanja VTI kao najveće institucije tog tipa u zemlji.
O smanjivanju vojske govorilo se i 2003. dok je na čelu Ministarstva odbrane bio Boris Tadić. U februaru ove godine u Skupštini SCG usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Jugoslavije upravo zbog stvaranja pravnog osnova za otpuštanje jednog broja civila iz VSCG i Ministarstva odbrane. Iz Ministarstva je prvo stigao poziv da se dobrovoljno jave ljudi koji će ostati bez posla. Javilo se nešto manje od 1.000 ljudi i oni su, osim 12 bruto ličnih dohodaka, dobili i 20 odsto bonusa. Ali trebalo je otpustiti još oko 4.200 civila. Ministarstvo finansija je obavestilo da od 1. maja neće imati sredstava za isplatu plata za ta civilna lica na službi u Vojsci i u Ministarstvu odbrane. Zbog toga je ministar odbrane Prvoslav Davinić dao naredbu da se sačini spisak ljudi koji će ostati bez posla, a zatim su u kancelarijama i hodnicima ljude sačekivala rešenja o otkazima.
Vojni analitičar i bivši savetnik ministra odbrane Veljko Kadijević za Danas kaže da su donete političke odluke koje nisu dopustile sistemu odbrane da izgradi kriterijume ko će ostati, a ko će da napusti radno mesto.
– To je urađeno bez ozbiljnih i dubinskih analiza, a posledica je političke odluke ekonomskog dela Vlade, odnosno potpredsednika i ministra finansija. Sistem odbrane je tek uspostavljen u novom obliku i nije mogao drukčije da izađe u susret ovim zahtevima. Zato je nastao vakuum koji je morao biti upotpunjen otpuštanjima ljudi. Otpuštanje nije sporno, ali nije dobro odabran trenutak kada to uraditi tako da sistem nije mogao da izgradi ozbiljnije kriterijume – objašnjava Kadijević.
Prema njegovim rečima, sistem odbrane nije samo ekonomsko pitanje već je trebalo razmišljati i o pitanju socijalnih programa.
– Ako se samo tako tehnokratski posmatra onda bi bilo idealno ukinuti vojsku, pa onda ne bi bilo nikakvih izdataka za sistem odbrane – kaže Kadijević podsećajući da je smanjanje ovog aparata, osim ekonomskog, i bezbednosno pitanje.
