Posle ove vesti ne znamo da li treba da se radujemo što ovakvi ljudi postoje, ili da budemo ljuti i tužni što nažalost ima više njih koji nemaju ničeg ljudskog u sebi.
Na jednoj bus stanici, u sedamnaestom pariskom arondismanu, hendikepirana osoba u invalidskim kolicima čeka bus. Bus nailazi već dobro popunjen. Vrata se otvaraju, pokretna daska koja služi da se osobe u invalidskim kolicima same ukrcaju u bus, se otvara, ali invalid ne može da uđe u bus jer mu putnici mu prave mesta.
Posle par trenutaka i neuspelog pokušaja da invalid u kolicima uđe u bus, vozač busa sirenom saopštava putnicima da je to zadnja stanica i da mora da izađu. Pošto su svi izašli on je pomogao invalidu u kolicima da uđe u bus a ostalima saopštio da mora da čekaju sledeći bus. Zatim je sa jednim jedinim putnikom nastavio da obavlja svoj posao punog srca.
Ova vest je odjeknula veoma jako u francuskoj javnosti koja pozdravlja ovakav veliki ljudski gest vozača autobusa i gnuša se rekacije putnika koji nisu hteli da naprave mesto za invalidska kolica.
