Svesni da su državne penzije već sada nedovoljne za pristojan život i da će u budućnosti biti još gore, oko 130.000 građana Srbije opredelilo se za uplate u dobrovoljne penzijske fondove. Ogromna većina njih, 120.000, svoje poverenje poklonila je najvećim fondovima „Dunavu“, „Delta đeneraliju“ i „DDOR – Penzija plus“.
Najveći broj ljudi se za takav oblik penzijskog osiguranja ipak odlučio
na inicijativu firmi u kojima rade i koje plaćaju deo njihovih doprinosa (najčešće polovinu), a ostatak radnici plaćaju sami. Tako je u „Dunav dobrovoljnom penzijskom fondu“ od ukupnog broja članova preko firmi učlanjeno njih 95 odsto, a samo pet odsto je onih koji plaćaju sami. U fondovima ističu da polako ali sigurno raste i broj pojedinaca koji se sami opredeljuju za uplate. U „DDOR – Penzija plus“, recimo, četvrtinu članova čine pojedinci.
U „Delta đeneraliju“ navode da se dosta poslodavaca sa zaposlenima dogovori da će im oni uplaćivati onoliko koliko i sam zaposleni uplati za sebe. Na primer, zaposleni odluči da uplaćuje mesečno 2.000 dinara, a na tu uplatu poslodavac uplaćuje još 2.000. Najveći broj poslodavaca, kažu u ovom fondu, odlučuje se za uplatu do 3.000 dinara mesečno. Slično je i u „Dunavu“. Razlog za to svakako jeste činjenica da uplata do visine te sume ne podleže plaćanju poreza i doprinosa.
Za razliku od životnog i ostalih vrsta osiguranja, gde se tačno zna koliku osiguranu sumu donosi uplata određene premije, u ovoj vrsti osiguranja niko sa sigurnošću ne može da kaže koliku će penziju član fonda dobiti jednog dana. To zavisi od visine mesečne uplate, koliko dugo se uplaćuje i, naravno, od stope prinosa koji fond ostvari, što opet zavisi od umešnosti ljudi koji vode fond i stanja u samoj državi.
Ipak, simulacije koje smo dobili iz fondova pokazuju da te penzije ne bi trebalo da budu ni male. Prema računici „Delta đeneralija“, onaj ko 20 godina mesečno uplaćuje po 3.000 dinara, uz prosečnu godišnju stopu prinosa od osam odsto, ako se opredeli da penziju prima 20 godina, može očekivati da na ime penzije mesečno dobija po 15.000 dinara.
Simulacija „Dunava“ pokazuje da član fonda koji 30 godina mesečno uplaćuje po 3.000 dinara i izabere da penziju prima 15 godina, može ostvariti mesečnu penziju od 38.841 dinar, ali pod uslovom da fond ostvari prosečnu godišnju stopu prinosa od osam odsto. Ako bi se ta stopa povećala na 10 odsto, povećala bi se i penzija, i to na 63.566 dinara.
Kod većine fondova mesečno se najmanje može uplatiti 1.000 dinara. Izuzeci su „Rajfajzen fjučer“ gde minimalna uplata iznosi 10 odsto minimalne zarade u republici i „Dunav“ koji najmanje uplate prima u iznosu od sedam odsto republičkog minimalca.
Zainteresovani za ovu vrstu osiguranja treba da znaju da uplata u fondove podrazumeva i plaćanje naknade od tri odsto (kod „Dunava“ 2,8 odsto) na sumu koja se uplaćuje. To znači da od uplaćenih recimo 1.000 dinara 970 ostaje na individualnom računu člana fonda, a 30 dinara ide društvu za upravljanje na ime njegovih troškova.
Sedam fondova, tri slovenačka
Od septembra prošle godine kada je Narodna banka Srbije izdala prvu dozvolu za rad fondu „Delta đenerali“, dozvole je dobilo još šest fondova: „Rajfajzen fjučer“, „Garant penzijsko društvo“, „DDOR – Penzija plus“, „NLB Nova penzija“, „Dunav dobrovoljni penzijski fond“ i „Triglav“. Tri od ovih sedam fondova, „Garant penzijsko društvo“, „NLB Nova penzija“ i „Triglav“ su slovenački.
Grupacija društava u PKS
Odbor za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije formirao je Grupaciju društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, za čijeg predsednika je izabrana Mirjana Grbović, direktor „Dunava“, a za zamenika predsednika Nataša Marjanović, direktor „Delta đeneralija“.
