Vlada Republike Srbije je za Srpski dom u Vukovaru izdvojila milion evra, istu svotu kao i za Srpsku kuću u Kninu. Nakon obnove u Srpskom domu će se nalaziti multifunkcionalna velika dvorana za održavanje raznih kulturno-umetničkih manifestacija. Donji deo zgrade zamišljen je kao biblioteka dok će na spratu biti galerijski prostor. Takođe, u ovom objektu nalaziće se i svešteničke kancelarije, dok će jedan deo prostora doma koristiti srpska udruženja sa šireg vukovarskog područja.
Ovaj objekat je zajedničkom u vlasništvu Srpske pravoslavne crkvene opštine Vukovar, Zajedničkog veća opština i Srpskog narodnog veća. Trenutno teku radovi na obnovi fasade, a krov je saniran i pokriven u potpunosti.
– Za rad srpske zajednice u Vukovaru, Srpski dom je jedna od krucijalnih potreba i zbog toga smo stupili u kontakt s vladom Republike Srbije. Ukazali smo im zašto je to bitno i značajno i oni su odobrili sredstva koja su prebačena na žiro račun Srpskog narodnog veća. S obzirom na to da je Srpski dom podeljen na tri vlasnika, mi smo kroz ta tri pravna subjekta osigurali mogućnosti da idemo na javne konkurse. Bile su tri javne ponude za obnovu doma i izabrali smo najpovoljniju. Važno je da predstavnici i organizacije srpske zajednice dobiju adekvatan prostor za svoje delovanje u Vukovaru – kaže predsednik odbora za obnovu Srpskog doma Vojislav Stanimirović.
Komplikovana obnova fasade kao zaštićene kulturne baštine
On smatra da bi bilo veoma korisno ako bi i hrvatsko Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova Evropske unije odobrilo određena novčana sredstva koja nedostaju za izgradnju velike dvorane, ali naglašava da će sama zgrada doma biti gotova do kraja ove godine.
– To će biti jedna divna celina uz Hram svetog oca Nikolaja Mirlikijskog kojemu je vraćen ikonostas. Dobivena sredstva bi bila dovoljna da srpska zajednica ima sadržaje koje bi mogli da iskoriste. Očekujemo da radovi na obnovi doma budu gotovi do kraja ove godine, a izgled mora biti identičan prijašnjem domu po dimenzijama i izgledu jer se nalazi u staroj gradskoj jezgri koja je zaštićena kulturna baština. Zbog svega toga zahvat na obnovi fasade će biti dosta komplikovan, ali mi smo dobili sve dozvole i ispoštovaćemo zadane propise. Velika dvorana će biti u gabaritima stare zgrade koja je sada devastirana i očekujemo završetak izgradnje do kraja sledeće godine, ukoliko budemo imali sredstava – priča Stanimirović.
Za obnovu Srpskog doma će biti dovoljna sredstva koje je srpska zajednica dobila od vlade Republike Srbije u iznosu od milion evra.
– Što se tiče velike dvorane očekujemo da dve trećine ukupnih sredstava budu od Vlade Srbije, a jedna trećina od Ministarstva regionalnog razvoja i EU fondova. To će sve biti dovoljno da se zgrade opreme sadržajem i dovedu u funkciju. Kad se sve to završi, Srpski dom će biti najreprezentativnija zgrada srpske zajednice u Vukovaru, pogotovo jer će biti jedno lepo izdanje koje se nalazi u centru grada – zaključuje Stanimirović.
Uz Srpski dom u Vukovaru odobrena su sredstva i za Srpsku kuću u Kninu, ali se još čeka na konačnu realizaciju projekta. Jedan meštanin Knina donirao je svoju staru kuću srpskoj zajednici za koju su potrebna veća ulaganja kako bi se ona dovela u funkciju i pretovrila u kulturnu ustanovu.
Prošle godine otkupljen od Veleprometa
Kupoprodajni ugovor između sadašnjih vlasnika Srpskog doma u Vukovaru Zajedničkog veća opština, Srpskog narodnog veća, Srpske pravoslavne crkvene opštine Vukovar i tadašnjeg vlasnika Veleprometa potpisan je u martu prošle godine. Taj čin označio je kraj dugogodišnjeg sudskog procesa tokom kojeg se Srpska pravoslavna crkva borila da povrati izgubljenu imovinu.
Zgrada Srpskog doma u Vukovaru bila je najveći problem u tom sudskom procesu koji je trajao preko deset godina.
Otkup od prijašnjeg vlasnika iznosio je 1.650.000 kuna, a najveći deo u iznosu od 1.300.00 kuna platilo je Srpsko narodno veće. Srpska pravoslavna crkva je nešto ranije platila polog od 350.000 kuna.
Devastiran u dva rata
Još 1903. godine osnovan je odbor za izgradnju Srpskog doma. Činilo ga je četrdesetak uglednih srpskih građana Vukovara, a u kratkom roku prikupili su oko 20 hiljada kruna. Dve godine trajala je izgradnja, a osvećen je na Svetog Savu 1905. godine. Dom je podignut na mestu na kom se nalazila prva vukovarska škola, osnovana 1733. godine, a pohađala su je srpska deca. Ta zgrada je izgorela u velikom požaru 1822. godine, a na tom mestu je podignuta nova građevina koju je potom zamenio Srpski dom.
Sve do početka Drugog svetskog rata ovde su se obeležavali nacionalni i verski praznici, a održavane su akademije, zabave, nastava i ostali kulturni sadržaji. Tu se nalazilo i sedište srpskog pevačkog društva „Javor“ koji je u prostoru doma imao svoj arhiv i biblioteku.
Sve ovo je opljačkano u Drugom svetskom ratu. Za vreme NDH pretvoren je u nemačku komandu grada. Tadašnje vlasti nadenule su mu ime „Dom Adolfa Hitlera“. Tada je uništen i devastiran, razbijeni su mu prozori, a ustaše i Nemci su izrešetali plafon i vrata.
Posle Drugog svetskog rata zgrada je nacionalizovana, a komunistička vlast dodelila ga je firmi Velepromet. U toku rata 1991. godine, Srpski dom je ponovo doživeo razaranja, a posle su se u njemu vršila bogosluženja.
The post Srpski dom u Vukovaru će do kraja godine biti obnovljen appeared first on srbi hr.
