„Vukovar i okolina u Velikom ratu“ naziv je izložbe otvorene juče u sali Srpskog kulturnog centra u Vukovaru. Izložba, na tehnički skroman, ali sadržajno veoma dobar način, govori o okolnostima, događajima, položaju i životu Srba u ovom delu tadašnje Habsburške monarhije u periodu između 1914. i 1918. godine.
Iako se o Velikom ratu danas zna mnogo više istorija se uopšte gledano malo bavila životom Srba na ovom prostoru tog vremena.
– Ova izložba je pripremljena u cilju promovisanja naučnog skupa koji nam sledi sutra jer smo smatrali da i na ovom našem prostoru ima stvari koje vredi pokazati. Između ostalog, tu je možda i najvrednija priča o Drvenom Beču, odnosno velikoj austrougarskoj vojnoj bolnici u Bršadinu. Priča je samim tim vrednija s obzirom da će na ovaj skup uglavnom doći istoričari iz Srbije koji sa zbivanjima toga vremena u ovom kraju nisu bili toliko upoznati. Ovo je možda najbolji način, kroz slike i dokumente, da steknu uvid u život u Vukovaru i okolini tih ratnih godina – objašnjava jedan od autora izložbe istoričar Veljko Maksić.
Vukovar je, rekao je Maksić, imao privilegiju da ne oseti ratna razaranja i da im ne bude izložen, ali ratne posledice ipak nije mogao da izbegne.
– Kada je reč o Srbima bili su izloženi poniženjima, zatvarani su, ali i streljani ili vešani čak i zbog izgovorenih reči protiv Austrougarske i u korist Srbije. Bio je to totalni rat i on je zahtevao da u njemu učestvuju svi, praktično od dece u školama pa do onih najstarijih. U njemu su na razne načine učestvovale i žene, koje su, što je pomalo i apsurdno, baš u ratu doživele veliku emancipaciju jer su, s obzirom da je muški deo stanovništva bio mobilisan i poslat na ratišta, preuzele njihov posao u industriji i drugim aktivnostima koje su tada bile podređene ratnoj ekonomiji, a pre toga su bile rezervisane samo za muškarce. Sve to zabeleženo je u tadašnjim „Sremskim novinama“ koje su redovno pratile vukovarsku svakodnevicu, tako da su one vrlo vredan izvor zaznanja o tom vremenu – ističe Maksić.
Ćirilica i tada bila zabranjena
Sa životom Srba onoga vremena i današnjice moguće je povući dosta paralela. U vreme Velikog rata ćirilica, ali i srpski jezik bili su izloženi totalnoj zabrani. To se veoma jasno vidi i iz objava i pisanja Sremskih novina.
– Iako je zabrana ćirilice bilo i ranije, za vreme Marije Terezije, najdrastičniji primer dogodio se upravo za vreme Prvog svetskog rata. Već u avgustu ili septembru 1914. godine Austrougarska monarhija je dekretom zabranila ćirilicu. To se vrlo jasno vidi i u Sremskim novinama koje su do te zabrane sve što je bilo vezano za Srbe pisale ćirilicom, a nakon toga ćirilice više nema ni u tragovima kao što nije bilo ni nekih pozitivnih vesti o samim Srbima. Latinica je prvi put u Srbiju i ušla sa austrougarskim topovima i tamo se zadržala do današnjih dana – priča direktor SKC-a Srđan Sekulić koji je inicijator i organizator ne samo ove izložbe nego i naučnog skupa koji će biti održan u sutra i u subotu.
Dokumenti i fotografije za ovu izložbu njeni autori sakupili su iz privatnih izvora, raznih arhiva i uz pomoć vukovarskog gradskog muzeja. Nakon predavanja prisutna publika postavila je autorima brojna pitanja što samo po sebi govori da je interesovanje za Prvi svetski rat kao temu sve veće.
Simbolično, izložba je organizovana 7. novembra, a upravo to je i datum kada su se trupe srpske vojske iskrcale na vukovarskom rečnom pristaništu 1918. godine.
The post Otvorena izložba „Vukovar i okolina u Velikom ratu“ appeared first on srbi hr.
