Viktorijanska Engleska bila je mesto uštogljenih pravila ponašanja i krutih normi. Za sve one koji bi se usudili da im prkose ili im se otvoreno suprotstavljaju, kazne su bile gore od samo materijalnih ili fizičkih – takve pojedince čekao je društveni prezir i odbijanje okoline.
Zato danas pod „viktorijanskim moralom“ podrazumevamo poseban odnos prema seksualnosti koji se temelji na strogom tumačenju hrišćanskih normi koje su zabranjivale svako njeno otvoreno izražavanje – kroz „provokativnu“ odeću ili golotinju, odnosno eksplicitnu ili implicitnu erotiku u književnosti, umetnosti, ali i svakodnevnom životu.
Ova stroga pravila ponašanja naročito su obavezivala žene, a evo jedne od bizarnih dilema sa kojima su onovremene dame morale da se suočavaju:
Viktorijanski muškarci smatrali su neverovatno seksipilnim ženske noge, a naročito članke. Smatralo se da je zglob noge jedini donji deo tela koji „poštene žene“ smeju da u javnosti prikažu, ali kako su viktorijanske suknje i haljine bile duge, dame u praksi nikada nisu uživale u ovoj „slobodi“.
Sa druge strane, za žene je često bilo neophodno da zadignu skunje kako bi sprečile da se vuku po blatu. Ova neophodnost išla je još i dalje od običnog čuvanja odeće! Naime, prljavština sa ulice često je sadržala mnogobrojne bakterije, a u prvom redu je mogla da izazove tuberkulozu, pa je potreba podizanja suknje ili hiljine bila i zdravstvene prirode.
Ipak, pojedinim muškarcima ovo je samo još više raspaljivalo maštu, pa su često tražili bilo koji trenutak nepažnje da „zavire“ i makar na trenutak vide zglob žene na ulici.
I tu dolazimo do prave viktorijanske dileme svake „poštene žene“ – da li pustiti haljinu da se vuče po zemlji i tako rizikovati ne samo prljanje odeće već i sopstveno zdravlje, ali tako sačuvati ugled, ili podići suknju, izbeći njeno prljanje, a pustiti muškarce da „pare oči“.
