Tradicionalni Pantelejmonski vašar u Jagodini, najveći u ovom delu centralne Srbije, privukao je više hiljada posetilaca. Svoje tezge na širokom platou podno đurđevog brda i okolnim ulicama postavili su prodavci i ne samo iz pomoravskog kraja, nudeći sve i svašta, ostalom kao i na svakom vašaru. Tako su se jedan pored drugog našli prodavci nadgrobnih spomenika (po sistemu „Vaše je samo da umrete – sve ostalo je naša briga“),
Marketing
Da li se roba prodavala zavisilo je prvenstveno od cena koje su često bile i više od onih svakodnevnih na jagodinskoj Šarenoj pijaci. Svako je nudio svoju robu na svoj način – preko megafona i internog razglasa do duhovitih, rukom pisanih, reklama koje su više zasmejavale posetioce ovog vašara, nego što su poslužile u komercijalne svrhe.
proizvođači buradi za vino i rakiju, nezaobilazni mekikari, bombondžije, prodavci džinsa, odeće i obuće, roštiljdžije i kazandžije, nudili su se muzički i video diskovi – sve „originali“, bicikli i još mnoštvo toga što bi moglo da se proda.
Među „vašarcima“ našli su se naši zemljaci iz dijaspore u želji da osete atmosferu zavičajnih panađura koji su interesantniji i od Oktobar festa.
Kao i svaki put u ovakvim letnjim vašarskim prilikama najbolje je pod šatrama, uz hitove Cece, Indire i, naravno, DŽeja, išlo hladno pivo, kako na flaše, tako i na točenje. Pljeskavice u lepinjama prodavale su se po 100 dinara, praseće pečenje od 600 do 800, a jagnjetina tek skinuta s ražnja za 1.000 dinara po kilogramu.
