„Ha vinto la Serbia, una nazione circa quattro volte più piccola dell’Italia.
Ha vinto la Serbia, che conta otto milioni di abitanti (molti meno della Lombardia).
Ha vinto la Serbia, una nazione col PIL inferiore a quello del Meridione.
Ha vinto la Serbia, piccola, sporca e cattiva.
Ha vinto la Serbia, “nazione canaglia” che non abbassa mai la testa.
Ha vinto la Serbia, senza banche e assicurazioni importanti.
Ha vinto la Serbia, di cui non conoscete nemmeno la posizione geografica.
Ha vinto la Serbia, “ultranazionalista e guerrafondaia”.
Ha vinto la Serbia, che raccoglie i cocci di una guerra mai realmente finita.
Ha vinto la Serbia, mentre i vostri amati giornalisti pubblicano articoli strappalacrime in onore alle vinte, ma senza complimenti alle vincitrici.
Ha vinto la Serbia, anche per voi che non conoscete Ivo Andric.
Ha vinto la Serbia, quella che un mese fa batteva anche i vostri maschi.
Ha vinto la Serbia, che smette di essere una nazione di “zingari” quando regala alle vostre squadre fior fior di campioni.
Ha vinto la Serbia giocando male, perché se avesse giocato come sa giocare, la vostra illusione sarebbe durata molto meno.
Ha vinto la Serbia, per i suoi figli che negli anni novanta urlavano “pace” alle vostre sorde orecchie.
Ha vinto la Serbia, che raccoglieva macerie e cadaveri mentre voi guardavate telegiornali che le puntavano il dito contro.
Ha vinto la Serbia, di cui avete accolto i figli che fuggivano dalla guerra sol perché c’era bisogno di manodopera.
Ha vinto la Serbia, troppo squattrinata per meritare la vostra considerazione.
Ha vinto la Serbia, di Novak Djokovic.
Ha vinto la Serbia, che non dice “signorsì” ai diktat dell’occidente.
Ha vinto la Serbia, per i suoi figli universitari degli anni novanta che facevano tre ore di coda per poter dire “Mamma… sto bene” nella cornetta di un telefono.
Ha vinto la Serbia, che dalla sera alla mattina non aveva più banconote, ma carta straccia.
Ha vinto la Serbia, quella dei ragazzi di Belgrado che udivano la sirena e scappavano verso casa sperando che la bomba non cascasse sul loro palazzo.
Ha vinto la Serbia per te, che non perdi occasione di dire “sono tutti ultranazionalisti” e poi ti arrabbi quando all’estero associano l’Italia alla mafia e al mandolino.
Ha vinto la Serbia anche per voi, convinti che la mano armata del generale Mladic fosse quella di un popolo, ma quella di Mussolini… quella no.
Ha vinto la Serbia, che prova a mettere insieme il pranzo con la cena.
Ha vinto la Serbia, accusata di eleggere politici ultranazionalisti da parte di chi nota che nella propria nazionale giocano delle ragazze di colore, esprimendo, quindi, il proprio razzismo converso.
Ha vinto la Serbia, che non baratta se stessa con l’onore sociale.
Ha vinto la Serbia, mentre voi enfatizzate l’argento delle giovani e meritevoli ragazze azzurre.
Ha vinto ancora la Serbia e, come al solito, non ve ne siete accorti.“
Recita così un post ormai virale di Maurizio Monte, a commento della vittoria mondiale della nazionale serba di pallavolo femminile contro le azzurre.
www.mauriziomonte.it
https://www.facebook.com/mauriziomonteromanzi/
Тријумф наше женске одбојкашке репрезентације над Италијом у финалу Светског првенства у Јапану био је повод да се, на врло емотиван начин, јавно огласи италијански писац Мауруцио Монте.
„Србија је победила, земља која је отприлике четири пута мања од Италије. Србија је победила, а има само осам милиона становника (много мање од Ломбардије).
Србија је победила, земља са нижим БДП-ом него сиромашна јужна Италија.
Србија је победила, та „мала, прљава и лоша“ Србија.
Србија је победила, тај „олош народ“ који никада не сагиње главу.
Србија је победила, без великих банака и осигурања.
Србија је победила, она којој не знате ни географски положај. Србија је победила, баш она „ултранационалистичка и ратоборна“.
Србија је победила, иако још сакупља крхотине рата који се никада није ни завршио. Србија је победила, а ваши омиљени новинари објављују плачљиве чланке о побеђенима, али без икаквих похвала победницима.
Србија је победила, чак и за вас који не знате Иву Андрића. Србија је победила, она иста који је пре месец дана победила и вашу мушку екипу.
Србија је победила, она која није за вас „циганска“ нација само када вашим тимовима даје своје најбоље спортисте.
Србија је победила играјући лоше, јер да је играла као што зна играти, ваша илузија би много краће трајала.
Србија је победила, за своје синове који су деведесетих призивали „мир“, а ви сте били глуви.
Србија је победила, она која је копала по рушевинама и закопавала лешеве док сте гледали телевизијске дневнике у којима су у њу упирали прстом.
Србија је победила, она чију сте децу, која су бежала од рата, прихватали само зато што вам је била потребна радна снага.
Србија је победила, сувише празних џепова да би заслужила вашу пажњу.
Србија је победила, она Србија Новака Ђоковића.
Србија је победила, она која не каже: „Разумем, господине“ пред диктатима Запада.
Србија је победила, за своју универзитетски образовану децу која су чекала, деведесетих година, по три сата у реду да би имала прилику да кажу телефоном:
„Мама… добро сам“.
Србија је победила, она чије су се новчанице од вечери до јутра претварале у безвредни папир.
Србија је победила, она Србија београдских дечака који су, када чују сирену, бежали кући у нади да бомба неће пасти на њихову зграду.
Србија је победила за тебе, који не пропушташ прилику да кажеш „сви су они ултранационалисти“, а онда се љутиш када у иностранству повезују Италију с мафијом и мандолином.
Србија је победила и за вас који мислите да војничка рука генерала Младића представља цели народ, а да Мусолинијева рука… није таква.
Србија је победила, она која спаја ручак с вечером.
Србија је победила, оптужена да бира ултранационалистичке политичаре од стране оних који примећују да у њиховом националном тиму играју црне девојке, чиме изражавају свој расизам.
Србија је победила, она која неће да трампи себе за почасти.
Србија је победила, а ви преувеличавате сребрну медаљу италијанских младих и заслужних девојака.
Србија је победила, али, као и обично, ви то нисте приметили!“
истакао је на италијанском Маурицио Монте.
