Kao i u svemu u životu, nacisti su vrlo dobro znali što žele od svojih žena i nisu se libili da to traže.
Njihova najvažnija uloga je bila da budu majke, kako bi doprinele širenju arijevske rase, obezbedile novu radnu snagu i omogućile Nemcima da zavladaju svetom. Jedan od prvih zakona koje je Hitler doneo bio je Zakon o podsticanju na brak, uveden 1933. godine.
Prema njemu, država je bračnim parovima pozajmljivala 1.000 maraka, što je odgovaralo prosečnom devetomesečnom prihodu. Čak 800.000 novopečenih bračnih parova to je oberučke prihvatilo. Osim toga, postojao je i način da se izbegne vraćanje novca – rođenje jednog deteta smanjivalo je dug za 25 odsto, dvoje dece za 50 odsto, a sa četvoro dece dug je bio namiren – što je bio vrlo delotvoran način podsticanja nataliteta.
Te 1943. razmišljalo se i o uvođenju zakona prema kojem bi svaka plodna žena morala imati četvoro dece, pri čemu su očevi morali da budu „rasno čisti“. Hajnrih Himler, vođa SS-a, bio je veliki zagovornik te ideje. Otac te dece nakon ispunjenja kvote s jednom ženom tada bi bio „oslobođen“ braka kako bi mogao da oplodi još žena.
Ipak, zakon nije nikada odobren jer se strahovalo da bi rezultirao društvenom anarhijom.
Na rođendan svoje majke 12. avgusta, Hitler, koji ju je ceo život veličao i patio za njom, odlučio je da dodeljuje tzv. Majčinski krst ženama koje su izrodile najviše dece.
Zlatni krst dobijale žene koje su rodile čak osmoro dece, srebrni su dobijale majke šestoro dece, dok je bronzani bio namenjen onima sa „samo“ četvoro dece.
Njihova uloga je bila da budu odlične majke i supruge, a to su mogle biti jedino ako su apsolutno posvećene domaćinstvu, deci i mužu. Devojčice su u školi učile da „dobre Nemice“ treba da se udaju mlade i upućivane su u tajnu kako da usreće supruga.
– Misija žena je da budu lepe i da rađaju. To uopšte nije tako nemoderno kako se čini. Ženka ptića doteruje se za svog mužjaka i snese mu jaja. U zamenu, mužjak se brine o njoj skupljajući hranu i čuva je od neprijatelja – rekao je šef propagande Jozef Gebels 1929.
U Vajmarskoj Republici bilo je oko 100 hiljada učiteljica, 2.000 lekarki i oko 13.000 muzičarki. Već nekoliko meseci nakon Hitlerovog dolaska na vlast, brojne lekarke i državne službenice dobile su otkaz, a isto se desilo i pravnicama. Početkom Drugog svetskog rata retko koja žena je imala posao s punim radnim vremenom.
Ipak, zbog nedostatka osposobljenih ljudi, 1937. donet je zakon prema kome su žene morale da odrade „godinu dužnosti“, u kojoj su, kao prave patriote, besplatno radile kako bi doprinele nacističkom „ekonomskom čudu“.
Domaćice i majke nije bilo teško kontrolisati, a savetovalo im se da se ne šminkaju i ne nose pantalone. Nije bilo dopušteno farbanje i stavljanje trajne, jer se verovalo da to može loše uticati na zdravlje, a samim tim i na plodnost.
Ženama su dijete bile strogo zabranjene – jer se smatralo da je jača građa najbolja za rađanje zdrave i jake dece. Iz istog razloga im je preporučivano da ne puše.
