Udruženje srpsko-crnogorske manjine „Morača-Rozafa“, osnovano 1992, vodi žestoku bitku u Albaniji za ravnopravnost u javnom životu ove zemlje. Hod po mukama datira od vremena kralja Zogua i komunističke diktature Envera Hodže – preko 100 godina sve do danas!
Srba i Crnogoraca u „zemlji orlova“, od tri i po miliona stanovnika, ima dosta. Na 130.000 življa u Skadru je oko 20.000 Srba i Crnogoraca.
– Kralj Zogu je ukinuo sve srpske škole, a Hodža prekrštavanjem imena i prezimena sa „ić“, raseljavanjem i hapšenjima dodao još mnogo toga kako bi sasvim utro korene koji su nam ostali sa druge strane granične rampe – govori Pavle Brajović, predsednik Udruženja, po struci advokat i mašinski inženjer.
Na pitanje da li se šta, kako i koliko, promenilo u kulturno-političkom životu naših ljudi od kada je Albanija raskrstila sa dekadentnim režimima i, sada, pretenduje na ulazak u Evropsku uniju, gospodin Brajović daje bliže informacije.
– Nećemo o prošlom, kad su naši bili pod stalnim pogromom,tamanjeni, rušene pravoslavne crkve ili pretvarane u vojne kasarne, dvorane za treninge sportista, a za uzvrat po zemlji uzduž i popreko posejani su betonski bunkeri, još zaostali kao crni suvenir crnog vremena.
Strah od asimilacije
Iz izlaganja Pavla Brajovića, a i u susretima sa našim ljudima u Skadru, oseća se strah od asimilacije. Predsednik Udruženja srpsko-crnogorske manjine „Morača-Rozifa“ (ime tvrđave iznad reke Bojane kod Skadra) predlaže konkretna rešenja.
– Zbog opasnosti od asimilacije nacionalnih manjina, posebno srpsko-crnogorske, treba da se definiše nacionalna manjina, njeno učešće u lokalnoj i centralnoj upravi, direktno učešće u albanskom parlamentu, pravo na izbor u skupština komuna i skupštinama opština. Albanija je jedina država koja nije donela takav zakon, na čemu radimo danonoćno u kontaktima sa odgovarajućim institucijama ove države – ističe Pavle Brajović u skromnim prostorijama Udruženja u skadarskoj ulici ćlirimi.
Tražim da pređemo na konkretne stvari današnjice.
– Naša manjina se saživela sa većinskim stanovništvom, i ovde u Skadru i u drugim mestima, uspevala da se odupre totalitarnim režimima i izbegne potpunu asimilaciju uz najveće žrtve. Još se vuku „repovi“ iz komunističkog poretka koji nam je oduzeo pravo upisa nacionalnosti u matične knjige rođenih. Sada pozitivni albanski propisi predviđaju da se promena nacionalnosti vrši na osnovu odluke – suda! Tako je došlo do sukoba između domaćeg zakonskog akta i okvirne konvencije Saveta Evrope „O zaštiti nacionalnih manjina“. Ovu Konvenciju je potpisala i verifikovala albanska država, a u njoj se, između ostalog, kaže: „Svako lice koje pripada jednoj nacionalnoj manjini ima pravo da slobodno odlučuje da li će da se tretira kao takvo“. U kancelarijama za vođenje matičnih knjiga dato nam je, najzad, pravo da se usvoje zahtevi za tu promenu.
Sledeće pitanje odnosilo se na učešće naše manjine u javnom životu Albanije.
– Problematično je učešće naše manjine u javnom životu ove zemlje. U Konvenciji je određeno da se strane angažuju kada je to potrebno, da se preduzimaju odgovarajuće mere kako bi se podstakla jednakost pripadnika manjine i većinskog naroda u svim oblastima – ekonomskog, političkog i kulturnog života. Tako piše, ali u praksi je ovako: imamo samo jednog predstavnika u Državnom komitetu za nacionalne manjine Albanije i to je Blader Bašanović. Ne postoji nijedan drugi oblik zastupanja u institucijama, a nema ni propisa kojim bi se predvidelo zapošljavanje pripadnika naše manjine u policiji, sudskim organima ili vojsci.
Pravo na jezik i pismo u javnim ustanovama još nije rešeno u korist naših manjina?
– Konvencija, takođe, proklamuje pravo pripadnika manjina da uče svoj jezik u javnim obrazovnim ustanovama, što je i naša nasušna potreba, budući da su nam škole ukinute još 1934. godine. Veliki broj zemalja u regionu stvorio je uslove za otvaranje i finansiranje škola za decu pripadnika nacionalnih manjina, ali u Albaniji to za nas nije slučaj!
