U svim zemljama je uobičajeno da novčanice krase likovi znamenitih ljudi iz nacionalne istorije. Srbija nije izuzetak, pa ni u tome da se, isto kao i drugde u svetu, na novcu pojavi i neko koga istorija nije imala razloga da pamti. U novije vreme, nova Narodna banka Srbije, kao da je htela da izbegne takav rizik, ili bruku, opredelila se za one velikane srpske istorije koji su i posle smrti ostali nacionalni ponos. Kao najveći od velikih ličnosti koje navek ostati u pamćenju srpskog naroda, izabrani su Nikola Tesla i Petar Petrović NJegoš, Stevan Mokranjac i Jovan Cvijić, đorđe Vajfert i Slobodan Jovanović i, kao jedina žena među njima – Nadežda Petrović.
Svi oni žive u sećanju i o njima se zna, ali ćemo iskoristiti ovaj povod da ponovimo ono najvažnije iz njihovog života i o njihovim delika kojima su zadužili ne samo svoj narod, već i ljudki rod uopšte.
Tesla – vizionar
ispred vekova
Malo ko bi mogao da kaže da ne zna bar ponešto o naučnom delu najvećeg naučnika srpskog roda – Nikole Tesle. Ovaj genijalni stvaralac je svetski priznat jer je ukrotio električnu energiju, dokazao mogućnost njenog bežičnog prenosa na daljinu i prvi, u svojim vizionarskim projektima, osmislio tajne radija, televizija i budućeg kompjutera, jer su u sve to ugrađeni njegovi vizionarski projekti.
Nazivan je čovekom izvan vremena ili čovekom za sva vremena. Rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, pograničnoj oblasti tadašnje Austrougarske. Školovao se u Gracu i Pragu, a delatnost pronalazača započeu u Budimpešti, kada je 1881-82. godine usavršio aparat pojačanje glasa u telefonu. Posle Pariza, gde radi u Edisonovoj Električnoj kompaniji, 1883. odlazi u Strazbur, gde je konstruisao prvi prototip indukcionog motora, a u proleće 1884. u NJujork. Otada, Amerika je je njegova druga domovina. Tu će se razići sa Edisonom i 1885. osniva sopstvenu kompaniju.
U periodu od 1887. do 1890 godine prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore. Sarađuje sa Vestinghausom, koji po Teslinim patentima, finasira izgradnju prve električne centrale na naizmeničnu struju na Nijagarinim vodopadima. Bila je svetsko čudo tog doba. Na isteku veka, Tesla u Kolorado Springsu podiže laboratoriju za eksperimente sa jakim transformatorima, od kojih su neki razvijali napone iznad 12 miliona volti.
Sve do smrti, Tesla je ostao odan svojim istraživanjima, tražeći, kako je često govorio, način da svet u kome živimo učini naprednijim i humanijim.
Umro je na pravoslavni Božić, 7. januara 1943. godine, u hotelu u NJujorku, bez mnogo prijatelja.
Prvi put se njegov lik pojavio na novčanici od 500 dinara, izdatoj 1970, Umetnici, koji su kreirali idejno rešenje za novčanicu od 500 dinara, izdatu avgusta 1970. godine, prema spomeniku podignutim u njegovu čast ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Biće ga i na novčanici od 1.000 dinaar, 1990, koja će u tri godine biti reprizirana u raznim vrednostima, sve do 10 milijardi na vrhuncu hiperinflacije.
i brojnim izdanjima. Satisfakciju će dobiti na prvoj novčanici od PET dinara iz serije kojom je počela valutna reforma 1994, na kojoj je odštampan mladi Tesla.
U decembru 2000, pojaviće se na stotinarki, koja će biti reprizirana u julu 2003, kao prva novčanica u izdanju nove, ili obnovljene Narodne banke Srbije, tačno na 119. godišnjicu izdavanja prve novčanice Privilegovane banke Kraljevine Srbije u vrednosti od sto dinara – u zlatu.
U opticaju je Tesla na stotinarki koja nema nikakve veze sa zlatom, ali je zato on zlatnim slovima upisan na dugoj listi srpskih velikana.
