Američki eksperti, instituti, vladine agencije, obaveštajne službe, intelektualci u oblasti
biznisa, politike i vojske dokazali su da ne proniču uvek u suštinu zbivanja i odnosa u drugim krajevima sveta. Iako su im na raspolaganju veliki finansijski fondovi za istraživanja, oni pribegavaju improvizacijama, čineći ponekad ogromne greške. Tako se nisu potrudili da upoznaju Balkan, i utvrde ko bi prema duhovnoj pripadnosti zapadnoj kulturi i tradiciji mogao da bude stub mira u jugoistočnoj Evropi i saradnik u gradnji drugačijeg sveta, kao što su to pokušavali sledbenici velikih Amerikanaca poput Bendžamina Frenklina, Abrahama Linkolna, Teodora i Franklina Delano Ruzvelta, Martina Lutera Kinga, DŽona Kenedija i mnogih drugih velikih umova i graditelja Novog sveta. Otuda i nedosledna i egoistična politika, koja ne preza od nasilja i porobljivačkih namera, a njeni kritičari su sve glasniji i u samom Vašingtonu.
Prećutali drugu stranu
Tekst sporazuma o Kosovu i Metohiji o kojem se pregovaralo 1999. godine u Rambujeu i Parizu u Srbiji je izazvao osećaj ucene i svršenog čina, a u Americi je nije predstavljen narodu. Zahvaljujući medijima, ali i holivudskim filmovima i serijama, građani SAD su ostali ubeđeni da su „ratoborni Srbi“ izabrali vojni sukob umesto mira. Oni nisu obavešteni i da je Jugoslavija u to vreme, iznurena dugogodišnjim ekonomskim sankcijama, političkim previranjima i demonizovana u svetskim medijima, bila poligon za demonstraciju američke vojne sile i isprobavanje oružja, koje je odnelo mnogo nevinih žrtava i ugrozilo životnu okolinu.
„Uveren sam da ima mnogo Amerikanaca kojima se ne dopadaju naše intervencije u svetu u poslednje vreme“, rekao mi je Lorens Iglberger, diplomata i bivši državni sekretar za spoljne poslove SAD. „Mislim da će se na sledećim izborima postavljati pitanja u vezi s ovom temom. Svakako se i mnogim članovima Kongresa ovo ne dopada… Ja, kao Amerikanac moram da istaknem da ćemo se, ako ne budemo pažljivi, naći u ulozi omrznutog svetskog policajca, hteli mi to ili ne. Ne mislim da to treba da bude uloga Sjedinjenih Država. Ukoliko moja zemlja želi i dalje da bude na vrhu, moraće da pronađe zajednička rešenja sa drugim zemljama. Suviše vremena trošimo govoreći drugima kako da žive. Ne protivim se onima koji smatraju da su ljudska prava važan problem, ali ističem da je to samo jedan od mnogih problema. Sa našeg stanovišta moramo da ukažemo da su ljudska prava garantovana svim ljudima, ali moramo biti pažljivi i ne mešati se u tuđa posla kako to danas činimo, jer je to veoma opasno… Ukoliko nebudemo mudri u našem stavu prema budućnosti, i ukoliko se budemo ponašali kao da samo mi znamo odgovor za sva otvorena pitanja, vremenom ćemo postati manje značajni, verovatno ne u ekonomskom, već u političkom smislu. Kao da upravo to, mudrost, nedostaje vođstvu najveće sile sveta, što je uzrok najveće zabrinutosti dobromislećih ljudi.“
Istina po Krasnićiju
„NJujork tajms Magazin“ je u novembru 1998. objavio reportažu o susretu sa izvesnim Florinom Krasnićijem u Bruklinu, koji se hvalio da je vodeći pomagač albanskih „gerilaca“ u južnoj srpskoj pokrajini, i da je za tri godine uložio između 12 i 15 miliona dolara u opremanje i naoružavanje separatista. Ugledni list je izneo i niz neproverenih optužbi protiv Srbije, koja je, kako je rekao Krasnići, „okupirala albanski živalj“ i „zabranila školovanje na albanskom jeziku“. U toj reportaži nije pomenuto da su šiptarski teroristi od 1997. počinili veliki broj zločina prema sugrađanima druge nacionalnosti, kao i da su napadali policiju i vojsku Jugoslavije. Do 1999. godine bilo je oko 600 takvih napada.
I analitičar DŽon Daherti u listu „Vord Dejli“ priznaje da su američki lideri u svim oblastima danas najviše zainteresovani za izgradnju imperije. „Zbog toga se vodio rat u Vijetnamu, to je razlog što je Koreja danas još najmilitarizovanija zona na planeti, i zbog toga su američke snage danas u Bosni i na Kosovu“, piše Daherti, ističući da još nisu rešeni ratovi u Zalivu, problemi u Granadi, Panami, Somaliji, Haitiju… „Dan kad je počela izgradnja imperije je dan kada mudrost više nije bila preduslov za bavljenje politikom u Americi. Zbog takvog nedostatka mudrosti možda smo oslobodili duha za koga ćemo poželeti da je zauvek ostao u boci. Mi sami nismo spremni da sledimo pravila koja smo utvrdili za ostatak sveta. Na primer, američki političari licemerno zataškavaju bilo kakav pomen o tome da bi svaka druga zemlja imala isto pravo da se meša u unutrašnje stvari SAD, koje mi sebi dajemo kad je reč o drugima“, navodi Daherti. Politika „zavođenja reda“, tobožnja zaštita ljudskih pravakao opravdanje agresije i nasilnog uspostavljanja stanja koje pogoduje američkim ekonomskim interesima, sprovođena je u malim i nerazvijenim zemljama, svuda gde bi ojačale vlade nacionalističke orijentacije, vođene idejama nezavisnosti.
