Poskupljenje osnovnih životnih namirnica: ulja, hleba i mleka ispraznilo je već ionako „šuplje“ džepove građana Srbije. Standard stanovništva je ozbiljno ugrožen, a u najtežem položaju su penzioneri i nezaposleni. Statistika pokazuje da su cene od početka godine u Srbiji porasle za 6,1 odsto, dok su poljoprivredni proizvodi poskupeli za čak 11 odsto.
Pomalo je neverovatno da je puter u Srbiji skuplji nego u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Holandiji, jaja imaju višu cenu nego u Nemačkoj, dok žitelji Švedske i Nemačke jedu jeftiniji sir nego stanovnici Srbije. Ulje je jeftinije u Holandiji, nego u Srbiji : dok građani Srbije litar ulja plaćaju 1,16 evra, u Holandiji se ova namirnica može pazariti i za jedan evro. Pri tom je prosečna plata od 337 evra nekoliko puta niža od prosečne plate u zemljama zapadne Evrope.
Pekari i mlekari pod lupom
Oglasila se i Komisija za zaštitu konkurencije i pokrenula postupke protiv proizvođača
mleka i hleba zbog sumnje da su nezakonitim dogovorima uticali na povećanje cena.
– Postupci su pokrenuti protiv mlekara koje su u sastavu „Salforda“ kako bi se utvrdilo da li one imaju dominantan položaj na tržištu. Naš zadatak jeste da utvrdimo po kojim cenama su te mlekare otkupljivale mleko, a po kojima ga kasnije prodavale i da utvrdimo da li tu ima monopolskog ponašanja – navodi predsednica Komisije Dijana Matković Bajalović.
Prema njenim rečima, postupak je pokrenut i protiv Unije privatnih pekara kako bi se utvrdilo da li među njima postoje zabranjeni dogovori o formiranju cena.
Komisija po okončanju postupka može da izrekne meru vraćanja cena na staro.
Da nevolja bude veća, ove jeseni i cene voća i povrća su visoke, pa kupci dobro paze šta će i koliko da pazare.
Na jednoj od beogradskih pijaca smo zatekli i Snežanu Milić, penzionerku, koja pažljivo gleda cene.
– Kilogram krastavaca je pola evra, paradajz je 75 evrocenti, a čak i crni luk košta 60 evrocenti. Sve je otišlo nagore, a moja penzija od 150 evra stoji na istom. Ne znam da li ću ove godine spremati zimnicu, jer samo za komunalije mesečno moram da izdvojim više od 50 evra. Teško je razvući mesec sa 100 evra – vajka se Snežana.
Ni u supermerketima, situacija nije ništa bolja. Kilogram svinjskog mesa u proseku košta između 4,5 do 5 evra, kilogram sira je između 6 i 7 evra, dok pakovanje od 10 jaja staje između 1,24 i 1,30 evra.
Uzrok poskupljenja cena osnovnih životnih namirnica, proizvođači i trgovci pravdaju sušom, koja je ove godine pogodila Srbiju. Sa druge strane, ekonomisti, a u poslednje vreme i državni zvaničnici, priznaju da razlog višim cenama ipak nije suša, nego neravnopravna tržišna utakmica na tržištu Srbije.
Male kazne
– Ograničenja za monopoliste su labava, kazne moraju biti rigorozne, jer samo u tom slučaju niko se neće drznuti i povisiti cene. U Srbiji je 2002. godine bila pokrenuta borba za ravnopravnu tržišnu utakmicu, ali nažalost nije bilo volje da se istraje u toj akciji – ističe Vladana Hamović.
– Razlog za poskupljenje je kartelsko udruživanje trgovaca i proizvođača. Iako više cene hleba, proizvođači pravdaju sušom, visoka cena hleba je postignuta dogovorom. Svuda u svetu cene diktira odnos ponude i potražnje, a ne dogovori i spekulisanja – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Beograda.
Vladana Hamović, ekonomista sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede smatra da su visoke cene poljoprivrednih proizvoda nerealne.
– U jednoj poljoprivrednoj zemlji, kakva je Srbija, nedopustivo je da litar ulja košta više od jednog evra. Pri tom znamo da prosečna plata iznosi svega 337 evra, dok 40 odsto građana još manje zarađuje. Cene hrane se približavaju evropskom proseku, a plate su neuporedivo niže u Srbiji – kaže dr Hamović.
Prema njenoj oceni, razlog za ovako visoke cene su monopoli, koji već godinama postoje u Srbiji, ali i loš, maćehinski odnos države prema poljoprivredi.
Iako, političari vole sa ističu kako je Srbija agrarna zemlja, malo se ulaže upoljoprivredu, smatra naša sagovornica.
– Srpski seljak je prepušten na milost i nemilost sušama, poplavama, a kad je rod dobar, seljaci moraju da bacaju voće i povrće, jer država ne želi da otkupljuje viškove. Na kraju država se uvek džentlmenski nagodi sa trgovcima, a seljaci i potrošači ostanu kratkih rukava – kaže sagovornica „Vesti“.
Ona ističe da vlast u Srbiji nema nameru da se ozbiljno obračuna sa monopolistima, koji diktiraju visoke cene, jer Antimonopolski zakon, koji je donet, samo kako ističe „mrtvo slovo na papiru“.
