SLAB EVRO DOčEKUJE DIJASPORU
• Kada bi NBS trgovinom deviza podigla kurs, to bi značilo još više dinara i veću inflaciju, upozorava Jelašić
Evro se u srpskim menjačnicama juče plaćao manje od 77 dinara, što je najniži kurs od oktobra 2004. godine. Naime, svi koji su želeli da zamene evro dobijali su od 76,70 do 76,80 dinara, dok su menjačnice i banke valutu EU građanima Srbije najčešće prodavale za 78 dinara. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i intervjuu za „Vesti“ kaže „da se u NBS ne slave šampanjcem jer je kurs pao ispod 78 dinara, kao i da je trenutna vrednost evra predstavlja realan odnos ponude i potražnje na tržištu“.
– Aktivni smo posmatrači na tržištu deviza još od maja. Jedno znam, a to je da ako se NBS odluči da ponovo uđe u priču kupovine ili prodaje deviza na takav način da diže kurs, to će značiti još više dinara i još veću inflaciju. Mi smo spremni da razmotrimo našu monetaranu politiku, pogotovo ako Skupština Srbije kaže da od sutra nije cilj da NBS održava stabilnost cena, nego je prioritet politika kursa ili nivo zaposlenosti. Sada je, po zakonu, zadatak Narodne banke da brine o stabilnosticena i niskoj inflaciji, a ona će to i činiti. Ipak, smatram da je važnije da se smanji javna potrošnja i da se ubrzaju strukturne reforme. Nije dobro da sada kad smo nešto postigli, uspostavili stabilnost cena počnemo da se igram, jer da stabilnost cena nije lako postići.
• Znači, naše građane iz dijaspore, za božićne praznike u otadžbini tradicionalno čeka slab evro?
– Da, s jedne strane. Ali, ovaj put ih čeka i stabilnost cena, mnogo čvršća nego ranijih godina. Sada je u Srbiji na snazi plivajući kurs, koji se formira na tržištu, nema više planskog odlučivanja koliko vredi dinar. U maju je evro vredeo 83 dinara, kurs slobodno pliva. Ipak, ćemo se truditi da ne bude prevelikih dnevnih oscilacija. NBS je aktivni posmatrač na deviznom tržištu, što znači da smo, umesto igrača, postali sudije. Ne mešamo se, kurs određuju ponuda i tražnja deviza, a NBS ima mogućnost da interveniše u slučaju eventualnih većih kratkoročnih poremećaja.
• Rekli ste stabilnost cena, a poskupljenja su svakodnevna?
– Zavisi koje proizvode gledate. Televizori „plazma“ su 20 do 30 odsto jeftiniji nego lane, veš-mašine isto tako. A sve to ulazi u statistiku maloprodajnih cena. Zaboravlja se, pri tome, da su i zarade su nominalno povećane u Srbiji za 30 odsto, realno za 23 odsto.
U Bundesbanci milijardu dolara
• Da li je rad NBS dovoljno javan?
– Ako gledamo relativno, mi smo mnogo transparentniji nego što smo bili pre četiri godine. Evo, želim da umirim sve građane koji brinu kako se čuvaju naše devizne rezerve i kažem da jednu milijardu dolara (od ukupno 13,5 milijardi dolara) čuvamo u jednoj od najbolje rangiranih svetskih banaka, u Bundesbanci u Frankfurtu.
• Kako ocenjujete rad Ministarstva finansija i lično ministra Mirka Cvetković ?
– Mislim da se ministar mnogo trudi na suzbijanju inflacije. Iskreno želim da, kada mu dođu zahtevi za povećanje plata, njegove kolege ministri ne sednu sa druge strane stola, nego da sednu sa njim, da se stave na njegovo mesto i da dobro razmisle. Potrebna mu je maksimalna kolegijalnost, a ne da se ministri povuku, pa kažu: „Nije moj posao da brinem da li ima para!“
• Koliko na porast cena utiču monopoli?– Jedno znam, a to je da u Frankfurtu možete kupiti dečju odeću, koja je upola jeftinija, nego u Srbiji, iako je tamo PDV veći. Trebalo bi da zaboravimo na našu samoupravnu, dogovornu ekonomiju i da se okrenemo tržištu. Bez toga da ulazim u detalje, ali da se zapitamo ko koliki ima udeo na tržištu, zbog čega rastu cene mleka u Srbiji, a ne rastu u Hrvatskoj i drugim zemljama, zatim zbog čega veliki trgovinski lanci zaobilaze Srbiju. Već su se udomili u Bukureštu, Sofiji, Budimpešti, Moskvi, a ovde ih nema. Na naše tržište ulaze strane banke, cementare, ali trgovci ne dolaze. Jedno je sigurno – mora da postoji dobar razlog zbog čega nas zaobilaze.