Poslednja u nizu konferencija sa takvom tematikom održana je 14. januara, slučajno ili namerno baš na prvi dan Pravoslavne nove godine. Naravno da Ivan Penava tim povodom nije Srbima i svim pravoslavcima koji novu godinu slave po julijanskom kalendaru istu i čestitao, ali je zato umesto čestitke imao, barem u najavi, mnogo toga da kaže o kontinuitetu velikosrpske politike u Vukovaru.
Ova krilatica o velikosrpskoj politici, velikosrpskim stavovima i o mnogo čemu velikosrpskom poznata je i prisutna floskula u hrvatskoj javnosti koja je često u upotrebi kada se treba obračunati sa Srbima. Nije Penava tom krilaticom izmislio ništa novo kao što ništa novo i pametno nije rekao ni na pomenutoj konferenciji.
Naime, potrudio se Ivan Penava da novinarima predstavi sve one segmente velikosrpske politike u poslednjih nekoliko godina koji su za njega i njegove satrape vidljivi na svakom koraku. Potrudio se gradonačelnik da na najbolji način, korak po korak, uvek vadeći keca iz rukava, raskrinka velikosrpsku politiku i baci je na kolena, pritom ističući svetle primere Srba koji su se borili za Hrvatsku od poslednjeg rata pa do poslednjeg svetskog prvenstva u fudbalu.
Međutim, karte koje je Penava imao u rukama toliko su blede i providne da bi ga i najlošiji kockar u toj partiji lako dobio. Prvo što pada u oči jeste činjenica da se ne zna u kom svojstvu i ispred koga Penava saziva i govori na konferenciji, jer ako govori u svojstvu gradonačelnika velikosrpska politika ne spada u gradske poslove, a sa druge strane činjenica je da ne govori ispred stranke kojoj još uvek pripada i kojoj može da zahvali što je došao na mesto gradonačelnika.
Drugo, na prezentaciji koju je pripremio ili mu je u tome neko pomogao, govori o ljudima i mestima koji mahom nisu u njegovom domenu, odnosno nisu sa teritorije Grada Vukovara. Ako je već imao nameru da se bavi tom temom mogao je priču da proširi, jer nije valjda velikosprska politika prisutna samo u Vukovaru.
Najupečatljiviji utisak u Penavinoj prezentaciji bila je fotografija na kojoj se vidi latiničnim pismom ispisano JNA i zvezda petokraka u Trpinji iz avgusta prošle godine. Za Penavu nema veze što je to istakao čovek sa mentalnim poteškoćama jer i on očigledno kao takav može da bude opasnost za hrvatsku državu baš kao što su to za njega Pupovac, Stanimirović ili Milaković čiji legitimitet on dovodi u pitanje.
Velikosrpsku politiku Ivan Penava vidi i u tome što škole u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i pismu svoje đake ne dovode u Memorijalni centar u kojem je poslednji rat prikazan „baš onako kako je i bilo”, u to ne sme da bude nikakve sumnje. Smeta Penavi i što deca iz jedne gradske škole nisu otišla na dodelu paketića koje su za njih pripremili branitelji iako bi on kao bivši prosvetni radnik i direktor jedne škole trebao znati da je za svaki odlazak učenika iz škole potrebna saglasnost roditelja.
Osuđuje Penava i krst sa ocilima ispisan nedavno na snegu u Borovu naselju, a svedoci smo da ni jednu konferenciju nije sazvao zbog mnogobrojnih ustaških grafita i natpisa. Nije propustio ni da prikaže snimak sa finalne utakmice fudbalskog kupa vukovarskog centra između gradskih klubova Vuteks-Sloge i Vukovar 91 iz oktobra prošle godine na kojem se vidi kako deo publike ne stoji prilikom intoniranja državne himne. Naravno da u tome vidi velikosrpsku politiku i da takav čin osuđuje, ali se ne sećamo da je osudio povike „Ubij Srbina“ na istom tom stadionu kada su u prvom kolu kupa igrali Vuteks-Sloga i Osijek u septembru 2014. godine. Smeta mu i poseta predsednika SDSS-a Milorada Pupovca grupi Trpinjaca osuđenih za ratni zločin, a ne smeta mu kada se na gradskim svečanostima pojavi Tomislav Merčep i kada o ovom osuđenom ratnom zločincu hvalospeve govore njegovi savetnici i saradnici.
Verujem da je većini jasno, kako Srbima tako i Hrvatima, da su ovo samo trzaji političkog očajnika koji bi sa mesta gradonačelnika vrlo lako mogao da ode onako kako je i došao, vanrednim izborima. Svestan je toga i akter cele ove priče pa mu floskula o velikosrpskoj politici ostaje kao lajt motiv za iživljavanje dok je još uvek na vlasti, ali i pokušaj eventualnog preživljavanja kako bi pridobio još kojeg sledbenika sa ekstremno desne političke opcije u Hrvatskoj čiji bi lider možda vrlo rado voleo da postane.
U celoj ovoj Penavinoj priči nedostajalo je ipak mnogo toga. Velika je šteta što nije pomenuo i Memorandum SANU ili Garašaninovo Načertanije, da ode i u tu dubinu, pa da ga Bog vidi. Ovako prizmeno „kopi-pejst“ sa fejsbuka pretvoriće ga u čoveka kojem neće verovati ni oni koji mu danas veruju, ako takvih uopšte ima ili je samo interes u pitanju.
The post Iživljavanje vlasti ili preživljavanje na vlasti appeared first on srbi hr.
