Finansiranje daljeg rada Matice iseljenika Srbije po svemu sudeći ulazi u ozbiljnu krizu, sa neizvesnim ishodom. Šestoro zaposlenih u ovoj nevladinoj organizaciji, na čelu sa predsednikom Radovanom Kalabićem, poslednju zaradu primili su za avgust, iako je već prošla i polovina oktobra. Ministarstvo za dijasporu, preko kojeg je Matica do skoro finansirana iz budžeta Vlade Srbije – nove uplate još nije izvršilo. Troškovi se gomilaju, zaposleni već mesec i po rade bez plate, a do kraja ove godine nikako im ne može pomoći ni Ministarstvo finansija Srbije, saznaju „Vesti“.
– Matica iseljenika nije državna ustanova, već je registrovana kao Udruženje građana. Tako da, kao i druge nevladine organizacije koje se bave dijasporom, ima pravo da kod Ministarstva za dijasporu konkuriše za sredstva na bazi ponuđenih projekata u korist svoje ciljne grupe. Ministarstvo će imati sluha za dobre ideje Matice iseljenika Srbije, da im za kvalitetne projekte odobri novčana sredstva, ali to ne znači i automatsko, blanko, finansiranje njihovog rada bez precizno ukalkulisanih i prethodno usaglašenih troškova sa Ministarstvom za dijasporu – izjavio je za „Vesti“ Jovan Filipović zamenik ministra za dijasporu.
Radovan Kalabić nije želeo da komentariše zastoj u isplati zarada zaposlenima u Matici iseljenika.
– To će se rešavati na drugom nivou – rekao je kratko predsednik Matice Iseljenika.
U Ministarstvu finansija objašnjavaju da Matica iseljenika ima pravo na sredstva iz budžeta namenjenog Ministarstvu dijaspore, ali, kako nam je rečeno, „prema utvrđenoj proceduri tog ministarstva“.
– Nemoguće je da se neka institucija izuzme iz finansiranja nadležnog ministarstva i prebaci u nadležnost drugom, bez da se to utvrdi u rebalansu budžeta koji mora da usvoji Skupština Srbije. Ne znam da li Matica iseljenika ispunjava proceduru za finansiranja „organizacija srpskih manjina u svetu“ ali svakako ne može usred budžetske godine da počne da se finansira iz kase Ministarstva finansija – kaže za „Vesti“ Mirjana Radojević iz Ministarstva finansija.
Prema njenim rečima, „moguće je da se neka ustanova ili organizacija jedne godine finansira iz budžeta jednog, a druge godine iz budžeta drugog ministarstva, ali se svi ti detalji utvrđuju Zakonom o budžetu“.
– Do kraja godine neće biti rebalansa budžeta, što znači da nema promene načina plaćanja iz državne kase. Tek, eventualno, u Predlogu zakona o budžetu za iduću godinu tako nešto je moguće promeniti. O tome će odlučivati vlada početkom iduće godine – zaključila je Radojevićeva.