Ako bi naš put do Evrope trebalo da bude popločan pesmom, odavno bismo bili barjaktari i na – Mon Blanu. A tu priču na veličanstven način potvrdio je čin obeležavanja završetka predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope, kada je u Parizu, u katedrali Svetog Luja, pred 500 zvanica beogradski Akademski hor „Kolegium muzikom“ održao veličanstven koncert.
Ovo mesto, nekadašnji „Kraljevski dom za invalide“, danas Vojni muzej, eto, doživeo je i da sa Srbima propeva – Napoleon Bonaparte.
– U kripti ispod crkve počivaju zaslužni guverneri, maršali i generali, među kojim i Franš d“ Epere koji je sa srpskom vojskom probio Solunski front. Samo dvadeset metara dalje od mesta gde ste pevali, počiva Napoleon. A kako se oko njega nalaze statue devojaka u belim antičkim haljinama, takvim kakve i vi nosite na nastupu, videla sam i osetila da vam se Napoleom u pesmi pridružio – tako se na završenom koktelu lepoticama dirigentkinje Darinke Matić-Marović obratila šef servisa za kulturu Kristin Elfriš.
Druženje kod ambasadora
U ovoj nezaboravnoj večeri i ambasador Predrag Simić odigrao je svoje uloge: prvo je pozdravio okupljene, zahvalio se mnogima, podsetio na slavnu prošlost, da bi u svojoj rezidenciji priredio druženje kakvog do sada tu nije bilo.
Sve do jedan sat posle ponoći, u rezidenciji ambasadora Simića, odnosno, na tlu Srbije, a na čašici prijateljstva, ne samo da se družilo, već se posle malog časa istorije (predavanje ambasadora), srdačnih zahvalnica i razmene suvenir-poklona, prešlo na spontanu pesmu, opuštenu, bogme i boemsku i kafansku, pa je posle „Ovo je Srbija“, „Tamo daleko“ ili „đurđevdan“, usledila igra Koštane, te „Ustaj Kato, ustaj zlato“, „Moja mala nema mane“… i zaista se činilo da su svi okupljeni umislili da se dočekuje Nova godina.
Ona je prethodno otvorila ovo veče, publici zaželela dobrodošlicu, predstavila hor i nanizala još mnogo lepih reči o istoriji ovog mesta i o prijateljstvu srpskog i francuskog naroda, pa i za 2008. godinu najavila šestosedmičnu izložbu pod naslovom „Aleksandar Prvi i Francuzi“.
Slavuji iz bajke
Bračni par Ponzieni, Francuzi i vremešni profesori muzike, prišli su Darinki Matić i sugestivno rekli:
– Vi mnogo znate, ali ne znate da ste pravo srce Pariza. Dođite nam, da Francuze naučite da pevaju.
Patrik i Silvi su članovi jednog poznatog francuskog hora. U oduševljenju su izjavili:
– Izvanredno, vrhunski kvalitet, tehnički savršeno, za pevanje mnogo teško. Majstori ste!
LJiljana Cimeša iz Karlovca je dodala: „Božanstveno!“, a Slavica Miletić iz čačka: „Super! E, kako me dirnulo u srce!“
Beogađanka Slobodanka Nikolić je prokomentarisala:
– Ne postoje reči da se ovo opiše. Slavuje je Bog stvorio, a Darinka ih je smestila u svoju bajku. Imali smo sreću da to doživimo.
Jednodušna ocena publike je – super. Devojke su pevale setno i sneno, ritmično i razdragano, crkvom su razlevale bol i radost, molitvu i narodne veselice, bile su lahor i vihor, šapat i jeka, glasom su prenosile lelujanje, utapanje i izviranje, a najuzvišenije je bilo kada je sa balkona, sa „Gospodi pomiluj“, takoreći, vrata raja otvorila solistkinja Beogradske opere Svetlana Bojčević-Cicović, pa naterale sve prisutne da suzama orose obraze.
Pevalo se po srpski, sve naši kompozitori (i tu prisutnog Parižanina Aleksandra Damnjanovića), čulo se, po pravoslavnom, oče naš, Bogorodice dijevo, blagodarenje, poklonjenje, slava Tebje Gospode.., što su vladika Luka i prota Nikola ovako opisali:
– Ovi beli anđeli svojom molitvenom pesmom rekli su ono što se rečima ne može iskazati.
Ali, nije ovo samo bilo statično horsko pevanje. Devojke su priredile pravi spektakl, pesmom i koreografskim pokretima, dakle, i stilizovanim kolom, opisivale su narodne običaja („Lazarice“) ili pevale samo na slovo „Š“ ili „dum-dum-dubidu“, došlo je na red i Vranje… Moćne glasove solista opere Svetlane Bojčević-Cicović, Radivoja Simića, Darka Manića i Zorane Latković mogli su da čuju i oni sa vrha Ajfelovog tornja, a ovacije kojim su nagrađeni Beograđani, na čelu sa već legendarnom muzom pesme dirigentkinjom Darinkom Matić-Marović i njenom pomoćnicom Draganom Jovanović, odjekivale su pariskom noći. Stoga je i stiglo uzvišeno: „Hvala“ na adresu srpskog majstorstva i priznanje: „Pa, vi ste već u Evropi“.
