Već na polovini četvorodnevne posete Nemačkoj bilo je jasno da je Božidar đelić dobio izuzetnu priliku da se sretne i ponaosob razgovara sa znalački odabranim, reprezentativnim izborom nemačkih političara, u kojem su se našli vicekancelar Franc Minterfering i svi najvažniji ministri u vladi Angele Merkel.
Gost iz Beograda govorio je i u Bundestagu, na sednici Odbora za evropska pitanja, a danas i sutra ga očekuju susreti u pokrajini Baden Virtemberg i odlazak na kongres Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).
đelić u intervjuu za „Vesti“ kaže da je takav odnos domaćina znak njihove istinske zainteresovanosti za jačanje odnosa između dve zemlje.
• O čemu ste razgovarali u Berlinu ?
– Ja sam u vladi zadužen i za Evropu i za ekonomiju, a baš te oblasti zanimaju naše nemačke partnere. NJima je stalo da Srbija ima evropsku budućnost i da se ekonomske veze razvijaju. Na političkom nivou smo se u tim razgovorima ponajviše bavili Kosovom i Metohijom.
• Kako ocenjujete učinak ove posete ?
– Oko Kosova i Metohije je uočljiva nova spremnost Nemačke (naročito izborom iskusnog diplomate Volfganga Išingera za pregovarača u ime EU) da razmotri sve mogućnosti za postizanje kompromisa između Beograda i Prištine, ali i institucionalnih veza. Drugo, dobio sam veoma snažnu podršku za evropsku agendu Srbije, odnosno za što skorije potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Uručio sam im naš akcioni plan sa precizno utvrđenim datumima za dobijanje statusa kandidata za prijem u EU.
• Da li je bilo reči i o viznim olakšicama ?
– Jeste. Dobili smo veliku podršku važnih sagovornika oko tih olakšica, a tek me očekuje susret sa državnim sekretarom u Ministarstvu unutrašnjih poslova Peterom Altmajerom koji se bavi upravo tom oblašću.
• Ekonomska saradnja ?
– Nemačka je već drugi najveći trgovinski partner naše zemlje. Razmena će ove godine premašiti tri milijarde dolara. Nemci u poslednjih godinu i po dana mnogo ozbiljnije nego ranije ulažu u Srbiju i sa 1,3 milijarde evra su na trećem mestu među stranim investitorima. Dogovorili smo dolazak nemačke delegacije u oblasti energetike i da tu od njih dobijemo visokog savetnika, a u razgovorima u Berlinu nam je rečeno da će Nemci oprostiti dug od 17 miliona evra tako što će ga zameniti za finansiranje projekata u oblasti ekologije i razumnog trošenja energije. Očekujem dosta i od posete pokrajini Baden Virtemberg, gde nam je oko važnih sagovornika iz privrede mnogo pomogao i naš čovek, Dejan Ilić (generalni direktor „Varta mikrobaterije“).
• Položaj Srba koji žive van otadžbine je takođe bila jedna od tema razgovora?
– Svakako. Očekujem posle svega izvesne pogodnosti za naše ljude u Nemačkoj, recimo da ostvaruju neka svoja prava i u otadžbini, recimo da tamo koriste banjsko lečenje. Hteo bih da preko vašeg lista pozdravim naše zemljake u dijaspori i poručim im da Vlada Srbije brine o njima: izmenjen je Zakon o državljanstvu koji zapravo otvara kapije našeg državljanstva, a Zakonom o putnim ispravama omogućava konačno zamenu starih isprava i dobijanje srpskog pasoša.
Posebni udžbenici
• Da li se pripremaju neke novine za dopunske škole?
– Za naše ljude u inostranstvu je maternji jezik veoma važan. Ja znam o čemu govorim jer sam učio srpski u našoj dopunskoj školi u Parizu. U planu je izrada posebnio prilagođenih udžbenika za decu u dijaspori, jer nije isto učiti srpski u svojoj zemlji i u tuđini.
• Naši zemljaci u inostranstvu se žale na visoke takse?
– Založiću se da administrativne takse budu smanjene, odnosno da bude manja razlika između cene izdavanja pasoša u zemlji i inostranstvu. To je veliki izdatak za porodice u svetu, a mi ćemo nastojati da nižim taksama stvorimo uslove da ti novi pasoši budu sreća, a ne samo novi, veliki trošak.
• Ova vlada je inače u znaku dijaspore…
– Pa jeste. Ja želim da podsetim naše ljude koji žive van matice na to da je dijaspora zastupljena u Vladi Srbije ne samo preko zasebnog ministarstva na čijem je čelu neko iz dijaspore (Milica čubrilo), evo ja sam potpredsednik Vlade i došao sam iz Francuske, ministarka za telekomunikacije je došla SAD, ima nas nekoliko koji smo studirali u svetu. Zato smo u vladi osetljivi na probleme dijaspore i mi je vidimo kao veliki resurs.
• Recite nešto o doprinosu rasejanja matici?
– Procenuje se da dve trećine stranih investicija u Srbiju imaju u svojoj razvojnoj priči i veliku ulogu dijaspore, odnosno naših uspešnih ljudi u stranim firmama. Mi želimo da se naša dijaspora ujedini, ne da bi svi mislili isto, već da bismo imali jednu reprezentativnu organizaciju, bez podela. To je važno radi njihovih zajedničkih predloga i pozicija koje zauzimaju.
• Imate li neku direktnu poruku za zemljake u svetu?
– Naravno. Kada iduće godine dobijete srpski pasoš, upišite se u izborne liste. Vaše. I političari iz Beograda će vam onda posvećivati više pažnje.
