Novi ciklus „SKC sredom“ otvoren je izložbom kaligrafskih radova učenika koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i pismu, a koji su nastali tokom prošle godine na prvoj letnjoj školi kaligrafije koju je, uz pomoć Ministarstva nauke i obrazovanja Republike Hrvatske, pokrenulo i organizovalo Zajedničko veće opština. Tom prilikom, predavanje o kaligrafiji i lepom pisanju održala je prof. Snežana Šević koja se kaligrafijom i sama bavi.
Kaligrafija kao umetnost lepog pisanja ima svoju dugu tradiciju u Kini u kojoj se takav pristup pisanju zadržao i danas četrdeset vekova nakon što je nastala. Sa druge strane ime su joj dali Grci i ona se tako raširila po celom svetu. Do pojave štamparske mašine bilo je raznih tipova slova i oblikovanja knjiga i to je bio jedan zahtevan umetnički zadatak jer kaligraf ipak nije mogao da bude svako. Pisanje knjige kaligrafijom predstavlja dugotrajan i zahtevan rad, a pisanje jedne knjige trajalo je i po nekoliko godina. Na jednoj knjizi je ponekad radilo i više kaligrafa i svaki od njih imao je različit zadatak. Kaligrafija i kod Srba ima duboke korene.
– Ona se razvijala kroz ceo srednji vek uporedo sa rađanjem srpske književnosti. Imamo i različite tipove pisanja s obzirom na imena onih koji su pisali određene povelje, dokumente ili zakonike i normalno je da je bilo i uticaja ruske i grčke kaligrafije što je doprinelo da se pronađe određeno savršenstvo i harmonija. Danas postoji veoma veliki broj digitalnih kaligrafskih fontova i tu se nastoji da se postigne takva ravnoteža i harmonija koja odgovara ljudskom oku. Tako se radilo tokom celog srednjeg veka i do pronalaska štamparske mašine, ali i posle toga se razvila tipografija gde se nastojalo da slova budu ujednačena – objašnjava prof. Šević.
Kaligrafska dela svedoci kontinuiteta i prisustva
Neke od najznačajnih knjiga pisanih srpskom rukom nastale su u srednjem veku i pisane su kaligrafijom. Svakako je najznačajnije i najpoznatije Miroslavljevo jevanđelje, a među značajnim kaligrafskim delima iz Srbije su i Dušanov zakonik, Povelja Kulina bana i žitija svetaca i srpskih vladara koja se i dan danas čuvaju u Hilandaru. Sva ta dokumenta govore o kontinuitetu i prisustvu Srba na ovim prostorima.
– I mi koji živimo na ovom području imali smo sreću da je ovde u Vukovaru rođen Zaharije Stefanović Orfelin koji se bavio ne samo kaligrafijom nego je ostao upamćen kao ličnost sa brojnim talentima i zanimanjima. On je značajan po tome što je izdao pesmu Plač Serbije kao prvo štampano autorsko delo. Pokrenuo je i Slavenoserbski magazin, a poznat je i po tome što je uradio i prvi udžbenik za kaligrafiju u kom je dao uputstva kako i kojim sredstvima treba pisati, koji oblik slova koristiti na određenom papiru i kojom veličinom slova pisati određeni tip pisma – ističe profesorka koja kaže da kaligrafija danas počinje ponovo da se budi što je verovatno posledica hladnoće koja karakteriše preteranu upotrebu tehnologije.
Interesovanje za kaligrafiju se vraća
Ponovo se javlja potreba za duhovnošću i smirenošću jer je život savremenog čoveka postao isuviše brz. I mlađi naraštaji pod uticajem tehnologije, pametnih telefona i kompjutera sve više se udaljavaju od pisanja zbog čega ljudima ponestaje kreativnosti. Kaligrafija zahteva stalno usavršavanje i vežbu i potreban je kontinuiran i stalan rad.
Kaligrafska slova pišu se na pergamentu, papirusu i papiru, a za to se koriste različite vrste alata – od četke preko markera i pera od trske, bambusa ili ptičjeg perja, pa sve do flomastera posebno zarezanih za kaligrafsko pisanje. Za one koji bi hteli da uče kaligrafsko pisanje postoje kursevi kaligrafije u Beogradu i Novom Sadu u kojima ima vrsnih majstora ove veštine lepog pisanja.
Sledeći program Srpski kulturni centar najavio je za sredu 6. marta.
The post Novi ciklus „SKC sredom“ započeo izložbom i predavanjem o kaligrafiji appeared first on srbi hr.
